Укључење у програм - Телефон: 011/409 22 84 Скајп адреса: snaga.naroda2

naslovna paypal2

Подржите радио

Обавезно је унети износ дoнације: ДОНИРАЈТЕ ОВДЕ

:

Facebook

Пратите нас

У урганизацији Удружења новинара Бугарске, у Софији је у уторак, 4. децембра'18. одржана Међународна Конференција Новинара, на тему: „Улога новинара у глобалном фалсификовању истине“! Поднесени реферати и дискусија, били су својеврсна побуна због новинарства данас које је изгубило своју улогу и постало пропаганда у рукама моћника, њиховог капитала и интереса, што за собом оставља трагичне и несагледиве последице! На скупу су били новинари из: Бугарске, Велике Британије, Грузије, Македоније, Немачке, Пољске, Русије, Сирије, Црне Горе и других. Сваку државу представљао је по један новинар, осим Бугарску, која је била представљена са више новинара и руководством Удружења новинара Бугарске. Србију је на овој Конференцији представљала новинарка Милијана Балетић, чији реферат преносимо у целини.

 

         НОВИНАРСТВО – ЗЛОУПОТРЕБА ПРОФЕСИЈЕ

 

         Поштоване колеге!

         Када сам села да напишем ову моју реч, коју ћу данас пред вама прочитати, имала сам проблем, одакле кренути, шта поменути, а шта изоставити из свеукупности унутрашњих и светских процеса, који се преплићу кроз наше појединачне судбине и судбине целих народа – од којих су новинар и новинарство неодвојиви?!

         Колико је, за данашњу моћ и победу, и то – од глобалног до локалног нивоа – битно новинарство – најбоље се види када се открије капитал који стоји иза утицајних медија. То може и другачије да се каже – када чујете и прочитате информацију коју пласира одређени медиј – одмах знате чији капитал, тј. интерес, иза њега стоји?! Ова спознаја истовремено говори – и о снази и о суноврату наше професије?! Ево зашто!

           Од оне некадашње улоге новинарства, које је било будно око над државним системима и светским процесима, коректив снази моћника и звоно за узбуну народу над којим се надвија опасност – данас је слушкиња онима који су некада од њега стрепели?!

         Глобалистички канцер који метастазира кроз све сегменте друштвених процеса – тече кроз микрофоне и пера његових пропагатора, који су од ове наше, некада часне професије, задржали само име?! Чак су их – ради обмане плебса – унапредили у звање – „независни новинари“ – алиби иза којег се скривају, како би им превара била успешнија?!

         У глобалистичком походу на свет – исконске вредности, и све остало – сведени су на ниво проституције?! Ко више плати – томе се прода?! Да ли му продате себе, историју, територију, истину, народ... – свеједно – тргује се бешчасно са оним са чим частан човек не тргује!

         Најбоље објашњење испроституисаног времена у којем живимо можемо сагледати пратећи кроз прошлост до данашњих дана појам патриотизма. Кроз историју, увек је патриотизам значио исто – понос, част, узор и славу, као што је и издаја свога народа, државе, истине... подразумевала – бешчашће, срамоту и казну! У овом времену глобалистичке окупације, под чијим притиском се врши промена свести народа, имамо карактеристичну замену теза, тако да – оно чега се некада стидело данас служи за понос, а оно чиме се некада поносило, данас се тога стиде?! Како би лакше владао плебсом, наш окупатор је под ову дефиницију замене теза на прво место препаковао категорију патриотизма и издаје?! Тако данас, они „продани“ из наше бранше, ослобођени осећја стида због својих „дела“ – поносно пропагирају интересе својих газда?!

         Овом тржишту бешчашћа, скоро да ни један једини сегмент друштва није умакао, а зашто би онда новинарство! Оно, не да није утекло, чак је, од свих професија које су захваћене болестима данашњице, највише и страдало! Прво је и подлегло, јер – без власти над информацијом – тешко да се и осваја и задржава моћ?! Зато су моћници покуповали нашу браншу, као своју логистичку подршку! Новинарство је, у оном смислу свог изворног значења – уз изузетак часних појединаца и појава – постало нечасни мегафон у рукама оних који највише плаћају! На том тржишту, само два услова је требало да испуне – да знају и да су нечасни! Тако је новинарство погинуло под благодетима бескрупулозног капитала!

         Сваки окупатор тежи да има потпуну окупацију окупиране државе, народа, супротног табора...! На свим тим „бојним пољима“, данас је саставни део – пропаганда и пропагандни рат! Он, без „војске“ зване новинари – не би могао да постоји! За ту работу, од припреме до коначне победе, они су задужени! Јер, нема те окупације, тога пендрека, чизме и тенкова који су јачи од испранога мозга народа! Тек када народу потпуно „урадите“ мозак – он је коначно побеђен! Е, овај задатак данас покривају „војници“ звани – „независни новинари“! Иначе, на том послу, њима не треба неки посебан напор нити истраживачко новинарство! Њихово је само да зналачки баратају са већ припремљеном пропагандом, професионално је сложе у форму истине и новинарски калуп – пласирају народу и наведу га на страну која одговара њиховим газдама! Ови „независни“ су најубојитије оружје у рукама непријатеља, које истовремено и убија и оставља жртву у животу! Они, директно у главу, из свих микрофона и пера туку – док плебсу не преперу и препарирају мозак, да он, не само што је онеспособљен да пружи отпор своме непријатељу, него се и претвори у снагу која се – жестоко за њега бори – убеђен да се бори за себе?! Овај, још један корак даље – стање обожавања свога непријатеља – познат је у психологији као Стокхолмски синдром?!                

         Наравно, пропаганда је зналачки спаковано оружје од којег увек страдају слабији. И у оквиру истог друштва у судару кланова супростављених интереса моћнији односе победу! На глобалном простору – у бескрупулозним империјалистичким интервенцијама на суверене државе, зарад њихових војних, финансијских и политичких интереса – по правилу, страдају мали народи! Ломе их, поигравају се с њима, окрећу једне против других, колонизирају, потчињавају, гурају у ратове и гибенија, разбијају им, па поново склапају, државе – и кроје им границе по своме интересу!

         Разарају им идентитет, чупају корен, претварају их у безличну масу звану грађани, космополити, интернационалисти... све, само да не буду оно што јесу! А себи су оставили право на корен, вертикалу, идентитет, посебност, узор, мит...! Они себи мит, тамо где га немају – и измисле?! Малим народима краду, скидају, отимају, уништавају мит као мрежу златних нити које га од настанка кроз историју држе на окупу! Позивају их да „прихвате реалност, гледају у будућност...“ све уз мантру „нећу прошлост, хоћу будућност“! Јер, народ без прошлости, свог тла, завета предака, светиња – нема обавеза, нема свог идентитета, нема корена, нема шта да брани – осим да припадне ономе ко наиђе?!

           Е, за све ове работе – данас су потребни „новинари“, који на тржишту носе високу цену – и још им на челу пише да су „независни“?!

         Усавршеност „независног новинарства“ – до перфекције – најбоље се види у обојеним револуцијама којима су ударили на народе, државе и регионе на које су се намерили! Једна, од тих првих жртава оваквог „независног новинарства“ била је Југославија – која је постојала на простору одакле долазим, а која је '90-тих година разорена у крвавом грађанско-верском рату! Са таквом пропагандом, пласираном из, претходно инсталираних, „сорошомедија“, као и из моћних медијских центара Запада – са којом се наш, успавани, народ срео, он – не да се није супротставио окупационој пропаганди – он је руку у ватру гурао за сваку „истину“ коју су изговорили – њему тада први пут предочени – „независни“ новинари....?!

           Супротставити се овој окупаторовој логистици – равно је улози хране бачене пред гладне псе! Нико не може тако да вас растргне, као гладна, удомљена пашчад која брани своје зделе које су им газде напуниле?! Ова истина – најбоље се искуси на својој кожи – ја сам кроз њу прошла!

           Мимо ових „независних“, има изузетних, високопрофесионалних новинара, али – не испуњавају онај други критеријум – нису нечасни! За њих, не да се не отимају него – средства не бирају да их из новинарства уклоне!

             Знам, да ће „независни“ ово што сам сад рекла прво напасти и подвести под флоскулу – нема оних који о себи лоше говоре! Међутим, најлакше се установи да ли сте на правој или погрешној страни, на основу тога: да ли ваше дело хвале или нападају – проверени пријатељи вашег народа и истине, или – проверени непријатељи!

           У малим окупираним државама, на делу је још један облик урушеног новинарства и те како заслужан за суноврат наше професије! Тамо је, ради привида да се може чути и друго мишљење и то, по правилу, оно које народ негде дубоко осећа као истину – новинарство препуштено аматерима! Њима је, тако незнавеним, неспретним, неспособним, а надобудним – остављено да „владају“ у овој изузетно захтевној области – на опште задовољство „независних“ и њихових газда?! Они имају дуплу улогу – да, како-тако „избуше“ балон незадовољства народа да не експлодира, јер – ипак се негде чује и друго мишљење! И друго – начин на који они то раде – толико је приземан – да је сваког појединца срамота да се идентификује са оним што они бране и заступају?! Тако је – уз помоћ нечасних и уз помоћ аматера – право новинарство убијено!                

           Поштоване колеге, не бих хтела да ову моју реч доживите као кукњаву. Ово је само моје виђење новинарства данас. Ја сам свесна да слободу нико никоме никада није поклонио и ако је хоћете – за њу се морате изборити! Међутим, како да часни појединци, који су ту и тамо остали, сами, голих руку, добију ову битку? Како излечити новинарство и дићи га из мртвих?! Тешко – без организованог, дебело материјално подржаног, правог новинарства и новинара! Али, где да слаби – од појединаца, група до окупираних народа – нађу та „леђа“ и та средства, која ће истином професионалног новинара – надјачати дебело плаћене и заштићене окупаторове (ма шта то значило) пропагандисте – подведене под ону познату скривалицу – „независни новинари“ ?! Само, ако у овом правцу, успемо нешто да урадимо – овај скуп ће имати смисла!

Хвала на указаној пажњи!                                                   Милијана Балетић

                                                                                     -----------------------------------------

У Софији, 4. децембра 2018.                                    Новинарка из Републике Србије

MILIJANA KONFERENCIJA

У част стогодишњице од Великог рата у почасном реду, испред Тријумфалне капије – без обзира на повремене сукобе кроз историју – седели су они који су се увек мирили – када се на православне ударало?! Једини реметилачки фактор тога низа био је – „оправдано“ – руски председник Путин! А шок због изостанка почасти Србији на овој својеврсној „војној вежби“ – последица је нашег умишљаја да смо доприносећи њиховим тренутним интересима – задобили њихову вечну љубав...

На обележавању 100-годишњице победе у Првом светском рату, 11. новемра 2018. Француска је „развила“ распоред државних застава, државника и оних који то нису – показујући слику новог груписања, нових-старих савезника, који јуришају у нове „битке“?! Протокол овога „театра“ исписан западњачком руком у Паризу, измешао је, па нанизао, у почасну централну ложу – раме уз раме, окупаторе и ослободиоце – једино за Србију не би места међу почаствованима?!      

         Данашњу Србију, рањену –њиховим и шиптарским плотунима – позвали су у Париз – не да јој укажу заслужену почаст за жртву и допринос победи у Великом рату, него да је – на брисаном простору, пред очима целог света – понизе и победе?! Е, може ли поганије од овога, па ако је и од вас – тешко да може?!

         У ћошак, далеко од свечане централне ложе и фокуса камера – сместили су Александра Вучића, председника Србије – победнице и савезнице из Првог светског рата – из којег је изашла са 1.300.000 мртвих – изгубила трећину свога становништва и на трон слободе приложила половину својих војно способних мушкараца?! У односу на број становника – дала је највећи допринос у том крвавом рату против два окупациона царства!

         Почасни ред испред Тријумфалне капије – имао је само један „реметилачки“ фактор западњачке хармоније – руског председника Путина – што је, овоме „театру“, давало акценат страшног лицемерја, а и – слику немоћи жељене „драматургије“ – париских протокола! Боже драги...?! Нема те медицине која њима може помоћи! Једини лек за њих је – терапија силе?!

         На овој церемонији, која је прокоцкала шансу да се назове свечаност – Француска држава је – својеврсном „оригиналношћу“ – уписала себе у историју. Мало ли је – за једног председника једне државе у једном тренутку – ући у историју?! Е, Француска и председник јој Макрон – заједно су себи загарантовали место у незабораву?! У строго дефинисана правила, по којима се организују овакви скупови, а што се зове државним протоколом – Француска је Србији спаковала „кукавичје јаје“, звано – „Косова“ и Хашим Тачи?! И, уместо за победницу и савезницу Србију – Француска се одлучила за дубоки наклон вођи терориста који су окупирали српски КосМет и – на централно место централне бине – тачно иза леђа председника Русије Владимира Путина – поставила Хашима Тачија, да му дува у потиљак и – саватава га – за „селфи“?!    

         Почасно место за Путина – а међу њима – више је личило на преседан, и то само због немања петље да се Русија „баца“ по ћошковима! Зато су јој у ћошак бацили Србију, којој она стоји у заштити! Уз овај „оправдани“ изузетак око Русије – на централној бини у првом реду, нанизани једни уз друге – без обзира на повремене сукобе кроз историју – седели су они који су се увек мирили када се – на православне ударало?! Нема тога нашега савезништва с њима, ни у малим ни у великим биткама, које ће нас „искупити“ пред њиховом неутољивом жеђи да нестанемо, бачени под њихову чизму! Када се све ово мало темељније, и са друге стране, осмотри, наметне се питање: има ли више части од овог њиховог пркоса према нама таквих кави јесу – и већег самонепоштовања од тога да се буде у њиховој милости и заједно с њима?!    

               Овде осећам потребу да кажем – хвала неизмерно – свим часним појединцима Французима! Свима – од великог добротвора Арно Гујона, па до оних који су ово осудили као сраман чин њихове државе, попут Марин ле Пен и Пјера Тренијеа, праунука француског генерала из Првог светског рата Шарла Тренијеа, који је са нашим Гвозденим пуком учествовао у ослобођењу српских градова! Хвала, заувек! Хвала и оним незнаним Французима од којих Гујон скупља материјалну помоћ и доноси косметским Србима који преживљавају у гету под шиптарском окупацијом! Хвала и њиховим часним незнанцима који мисле исто оно што је рекла и Марин и што је, у свом писму француском председнику Макрону написао Треније! Неизмерно хвала!!!

         Али... – колико снаге треба – и да ли уопште треба – да се затварају очи пред Француском – сатканом од оних других „појединаца“ – и срамних дела им према Србима?!

         Кад је већ реч о одавању почасти победницима у Великом рату – јесу ли и ове почасти за терористу Тачија и „Косова“– награда француске државе Шиптарима, због српске голготе преласка преко Албаније у зиму 1915. године, где је 250.000 измучених, болесних и гладних Срба – које су зверски черечили Шиптари – оставило своје кости?!

         Након што се Никола Пашић за помоћ обратио Русији, јануара 1916.године, свети руски цар Николај II је запретио Француској и Британији да ће изаћи из савеза са њима, ако не помогну Србима, извуку их из Албаније и пребаце на Крф! Тек након овога, Француска почиње да помаже Србе и да их бродовима своје морнарице извлачи из – тек додељене, младе и – зверски настројене шиптарске државе – Албаније!

             Оно о чему се данас у Србији ретко где може чути, јесте права истина о француској „помоћи“! Након завршетка Великог рата, Француска је пресавила табак, пописала сву своју „помоћ“ коју нам је „дала“ – од чауре до пертле – и испоставила нам рачуницу од – милијарду и 162 милиона франака и то – у злату?! Ту јој је на списку била и она „помоћ“ коју нам је слала у неодговарајућој муницији за оружје – како се не би могло употребити?! Нема шта све није Француска предузимала не би ли наплатила своју „помоћ“ – коју је преиначила у ратни дуг! Хрвате је помагала у свакој покварености према Србима – а можете мислити колико Хрвати могу бити покварени?! Помагала је и све друге који су били против Срба, блокирала све потезе краља Александра Карађорђевића, за које је проценила да су нам од користи?! Све могуће судске поступке против нас је водила до 1929. – кад јој је Међународни суд у Хагу, коначно, усвојио захтев о „ратном дугу“!

           Данас, након што Албанцима – тукући НАТО-бомбама по Србији – од отетога српскога КосМета праве другу млађахну такозвану државу „Косова“ – у знак непријатељства према Србима и знак пријатељства према српским непријатељима – Тачија су посадили испред Тријумфалне капије, а „Косова“ заставу да вијори у катедрали Нотр Дам?! Ја очекујем да сад, 28. новембра, када Шиптари ударе у славље Дана албанске заставе (а запретили су и да ће на тај дан прогласити војску „Косова“) – цео окупирани КосМет буде равноправно притиснут шаренилом шиптарских и француских застава! То је најмање што би, у овом кратком року, могли учинити у знак захвалности Паризу! Мало је времена, иначе – „пукнули“ би они и бронзаног Макрона у натприродној величини – тик уз Клинтона! Е, то је слика пријатеља на окупу – окупиране туђе државе?!

         У мозак су нам убацили и „мантру“ – да су се, због мека срца, око нас истрошили и у недавној „ратној помоћи“ у НАТО-бомбама по Србији и Србима?! То њихово „жртвовање“ за наше добро – и добро демократије изнад свега – опет су, не трепнувши, претворили у „ратни дуг“?! Овај пут се не наплаћују у злату, него у ономе што нема цену – светим српским КосМетом се наплаћују?!          

         Колико ли је – од Првог светског рата, па све до овог најновијег „солунског“ фронта под Тријумфалном капијом – „појединаца“ који чине француску државу – стало иза срамних и дубоко непријатељских дела према српскоме народу?! Могу ли часни појединци – и колико – против ових „појединаца“ који се зову – држава Француска?!

         Сећамо ли се како је код њих, пре годину дана, прошла наша потерница за вођом терористичке ОВК Рамушем Харадинајем, који је још и књигу написао и хвалио се својим личним зверствима и зверствима осталих шиптарских терориста над косметским Србима?! Привели су га, тетошили, правили од њега звезду, дизали му рејтинг медијском пропагандом да би што боље прошао на шиптарским изборима на „Косова“ – јер су баш њега планирали да им буде премијер и – авионом га спустили у Приштину?! Толико је Француска ценила српску државу и српске жртве?!

         Сетимо се и „појединца“ Бернара Кушнера, лекара, три пута министра здравља, шефа дипломатије Француске и једног од оснивача НВО Лекари без граница, кога су одмах, нако агресије НАТО-а на Србију '99. поставили за шефа цивилне мисије УН на КосМету! Мора се признати, да – барем што се тиче ове му задаће, то је био – прави човек на правом месту! Све „жуте куће“ у којима су, заједно са Шиптарима, комадали Србе и распродавали их у органима – пропрао је, поспремио за „хирурзима“ и заметнуо трагове у те две године службовања?! Кад се једном поново појавио као почасни гост у Приштини – на новинарско питање о „жутим кућама“ – као звер искежен – саркастично се насмејао?!

         Паде ми на памет и „велики“ интелектуалац Бернар Анри-Леви, кога смо, још и 90-тих позвали у Београд – да се пред њим исплачемо – на изложби о геноциду над Србима, на којој је – презирући наше мученике – окретао главу! Колико је био „потресен“ тим сценама, доказао је по повратку у Париз, описујући нас као нацисте и кољаче – и здушно се залажући за НАТО-агресију на нашу земљу?!

         И, на крају – далеко је ово од трактата о односу Француске према Србима, али – руку на срце, није ни ђаво црн колико се каже! Има болесног „црнила“ и на нашој страни, које би под хитно – отварањем очију и дозивањем у памет – требало лечити?! Наравно да Француска, као тврдокорна католичка држава, никада није патила од љубави за православним Србима! То што јој је понекад пријало да један бројчано мали, а храбри народ, гине на истој страни у рату на којој је и она – логика је тренутног њеног интереса – којег смо ми – умишљајем – претворили у вечну љубав?! И, као напаст – раширених руку, затворених очију, зајапурени – натисли се у обљубу Француске?! Ја апелујем да се – са овим својеврсним „породичним злостављањем“ нежељених загрљаја љубави, сачекуша, наскакивања на Француску, и цео Запад – већ једном – ако Бога знате – прекине?! Ма, иако су они – ова вековна „силовања“ с наше стране – не заслужују?!

Milijana sajt

 

Милијана Балетић

 

clip_image002.jpg

     НЕМА КАМЕРА ЗА СМИЉУ АВРАМОВ

И немогуће је и неозбиљно – дати себи за право – да величину и значај професорице Смиље Аврамов – обухватимо једном колумном! Зато – ово и није колумна о њој – о нама је?! Њен одлазак није само одлазак једног људског живота испуњеног скоро 101 годином – то су мере за нас обичне смртнике, по којима процењујемо – да ли смо могли још, или је било време да одемо! Ово је одлазак симбола једног времена...

 

         У сто првој години живота, 2. октобра у 22:19 часова, упокојила се професорица и научник Смиља Аврамов – пренели су ретки – и то само штампани – медији у Србији?! Испраћај на вечни починак, уз опело, одржан је 6. октобра у 14 часова на Новом гробљу у Београду. Уз њен одар стајале су њене две ћерке, уважени универзитетски професори, једна у Канади, друга у Белгији. Унутрашњост капеле – уз незнатан број, увек присутних „профитера“, који непогрешиво препознају циљано место и удену се – била је испуњена српском интелектуалном елитом, патриотски орјентисаном – коју одавно не можете видети у медијима државе Србије! Оно што су присутни видели, видели су, а – држава Србија – ни једном-једином камером, новинаром, фоторепортером – није се удостојила да забележи и покаже српскоме народу тренутак одласка на вечни починак најзначајније жене коју је у историји изнедрио њен род?! Не само испраћај – ни вест о смрти – ни један електронски медиј – РТС, национална државна телевизија – то није имала у својим информативним емисијама и дневницима?! По овоме, ако никог другог, оно име директора „наше“ телевизије – РТС-а – Драгана Бујошевића – мора бити вечно упамћено!!! За разлику од гомиле новинара и изпреплетених камера пред овом капелом, које нам из дана у дан бележе и по 24 часа, а и дуже пуне екране, новинске ступце, радио таласе... испраћајима политичара, естрадних уметника, тајкуна, све до криминалаца – Смиља Аврамов није се нашла „на распореду“ њихових камера и уређивачке политике?! Овај чин таквог беспризорног давања себи за право, да – самим тим што сте у овом тренутку имали моћ одлуке – биће – на срамоту свих нас – забележен у историји!

         Ово неће умањит величину – велике Смиље Аврамов – штавише, одсликаће само време у којем је на одласку оставила Србију!

          И немогуће је и неозбиљно очекивати да значај њеног дела стане у једну колумну! Зато – ово и није колумна о њој – о нама је?! Њен одлазак није одлазак једног људског живота испуњеног скоро 101 годином – то су мере за нас обичне смртнике по којима процењујемо – да ли смо могли још, или је било време да одемо! Ово је одлазак симбола једног времена – обележеног трагањем, борбом, принципијелношћу, вредносним судовима, величином снаге личности, једноставне госпоствености, топлине, интелекта, сабраног знања, сведочења, упорности, неодустајања...,а што све заједно стаје у две речи – Смиља Аврамов! ТО је отишло – а не само један живот од 101 године!

         Оно што је она у својим научним радовима, уџбеницима, разоткривеним најстравичнијим светским заверама моћника, њихових центара окупљања, договора, планова, за којима је трагала и скупљала податке по свим архивима света, од Ватикана па надаље, и као доказ ставила у своје књиге – остало је! Сваком је доступно: „Опус Деи – Нови крсташки поход Ватикана“; „Трилатерална комисија: Светска влада или светска тиранија“; „Геноцид у Југославији 1941-1945,1991...“ ; „Постхеројски рат Запада против Југославије“...! Али, њена интимна породична прича – која је својеврсна прича српскога народа – изгубљена је заувек?!

        Имала сам ту част да више пута будем у њеном друштву, и код ње у њеном стану у Београду недалеко од Светосавског храма, и слушам причу из приватности ње и њене породице у Пакрацу, где је и рођена на Сретење 1918. Када помислим шта из те ризнице драгоцених података овде навести – схватам да би требало све – а све је немогуће!

         Откад сам 2009. судском одлуком враћена на посао новинара у РТВ, више пута, све до пре годину дана – тражила сам, код свих уредника који су се смењивали – од Љубише Николина, Слободана Арежине, Блажа Поповића... да направим портрет Смиље Аврамов! Мада сам била свесна, пошто ми не дају да радим, да ће ми то тешко проћи, покушавала сам, чак и са убеђивањем да само урадим, па се не мора објавити ни за мога живота, али – само да то имамо, да остане забележено, сачувано! И – од свега је остао само траг у архиви телевизије, и у мојој личној, да сам то упорно тражила! Непроцењиви капитал њеног сведочења о животу и историји њене породице, образовању, богатству, светоназору, страдању, изпреплетеном крвном сродству са породицама које су оставиле дубок и племенит траг у вертикали нашег народа – својеврсна је историја Срба једног доба! Е – то је – бесповратно отишло?!

         На једној приватној телевизији 11. новембра 2004. са њом сам урадила интервју „Нови светски поредак, право или сила“ (постављен је на мом сајту, а има га и на You Tube) у којем, тако једноставно, а до краја суштински сагледан поредак светских моћника – пред њеним аргументима остаје потпуно разоткривен! Овај интервју је био – тек само једна – од толико тема, које сте са њом могли обрадити!

         А негде с почетка '90-те на једном неформалном скупу, на којем сам имала част да будем присутна, од много тога што се од ње чуло и упијало, шта је све откривала по светским архивима и оставила записано у својим књигама – објашњавала је хипокризију политике западних савезника засновану на Атланској повељи (1941.), по којој су – једно заступали на јавним међународним конференцијама, а – тајно, иза затворених врата, планирали заверу и погром?! Тада ми је дубоко остало у сећању да је још 1971. године (што је претеча оног југословенског Устава из 1974.) у Ватикану закључен тајни споразум између тадашњег папе, председника Америке и немачког канцелара, по коме „треба разорити Југославију као реметилачки фактор“, а – „Србе сатанизовати и прогласити кривим за геноцид“?! Ондашња тајна служба Југославије, пресретнутим разговором је снимила сваку изговорену реч овог тајног скупа и – до у детаљ известила Броза и његов најужи руководећи круг! Међутим – не да нису ништа предузели да то спрече – напротив – жмурили су, чак и помагали обнављање усташког покрета, уклањајући сваку сметњу његовом уздизању?! Као репортер са ратишта, а и радећи политичке емисије у студију, много пута сам користила овај податак и, не само због тога, добијала поспрдне коментаре како се бавим „измишљањем завера“?!

         Смиља Аврамо рођена је у Пакрацу, у богатој интелектуалној, факултетски образованој, српској породици. По завршетку Гимназије, школовање наставља у Бечу, које бива прекинуто Другим светским ратом у којем су јој, како сам од ње чула, 22 члана породице, међу којима – 11 најближих, заједно са оцем – усташе заклале у Јасеновцу! Десетковање њене породице – определило је да злочин геноцида буде једна од централних тема и интересовања њеног научног опуса, и уздизања у сам светски врх међу стручњацима за ову проблематику! О снази њене личности говори и професионализам објективног научника, којим се одликује њен рад, упркос личној породичој трагедији!

         Након рата наставила је студије, магистрирала у Лондону, докторирала у Београду, али не на докторској тези геноцида, како је и хтела, јер је руковоство факултета то строго забранило, уз претеће упозорење: „Јеси ли ти свестна шта чиниш! Па то је директан атак на братство и јединство“?! Када је, убрзо након доктората, постала предавач – написала је и једну скрипту у којој су побројане све конвенције, па и Конвенција о геноциду, где је уз неколико реченица објаснила дефиницију и одговорност, због чега је – одбачена цела скрипта, уз образложење да то „у уџбеник не може ући! То је политика! Припада прошлости! Ми морамо гледати у будућност“?! Е – ова реченица нас и дан-данас прати?! Она је касније, и поред свега – због дубоког осећања обавезе да то уради –и две књиге о геноциду објавила!

         По њеном казивању, основни разлог за такав однос према Србима је био идеолошки. „Комунистичка партија и Јосип Броз, који је добијао нервни слом кад се помене геноцид, био је – дубоко србофобичан и – све док комунисти буду имали икакву моћ и реч – то се питање неће поставити“?! Мада ово за неупућене делује невероватно, али – колико само, још увек, екранима Србије тутњи потомака Брозу оданих кадрова – који себе воле да сматрају, чак, елитом – само зато што су одрасли у материјалном благостању – које су им обезбедили родитељи – заслуживши то оданошћу Брозовој србофобији?! Колико их је само у дипломатији, медијима, невладином сектору, политици...?! Али – зато Смиље Аврамов – није било?!

         Из живота Смиље Аврамов, толико је „занимљивости“, које нису део њеног научног опуса, али су – снажан аргумент који употпњава мозаик истине о њеном српском роду! Када је 1947. тражила од шефа три дана одсуства са посла у Јавном тужилаштву у Београду, како би у Загребу – као једина од породице која је преживела усташки покољ у Јасеновцу – решила питање наследства – дочекало је: „Доста о Јасеновцу! Да твог оца нису заклале усташе – ми бисмо га убили, јер је био буржуј“?! Ипак је отишла, а по повратку – сачекао је отказ?!

         Интересантна је прича и о том „буржују“! Када је отишла у Беч на школовање, срела се са другим језиком, писмом, обичајима и након извесног времена латиницом је написала својим родитељима писмо о свом животу, хвалила се својим успесима, итересовала о својима у Пакрацу. Стигао је и одговор! Са нестрпљењем је отворила коверту и видела писмо које је она написала, а на самом дну, на малом чистом простору који је преостао – била је стиснута – очева порука – исписана ћирилицом: „Нисмо те послали у туђину да заборавиш ко си и коме припадаш – него да стекнеш знање и донесеш га на ползу своме роду“?! Након овога, више никада, ништа није написала латиницом!

         Тај „буржуј“, који – да је измакао усташком ножу, комунистичком метку не би – био је и један од оснивача моћних српских институција које су тамо помагале и на окупу држале српски народ, као што је Савез српских земљорадничких задруга, Српска банка, Српско привредно друштво „Привредник“...! Од 1897. још у Аустроугарској, па све до 1946. у Краљевини Југославији – „Привредник“ је био један од најзначајнијих привредно-просветних институција српскога народа! Преко њега је за тих 49 година, само на школовање послато преко 40.000 српске деце, којима породице то не би могле приуштити!!! Први секретар „Привредника“ био је њен отац и „за тих 20 година док је био на том месту, кроз нашу кућу прошла су бројна 'Привредникова деца“!

           Професорица Аврамов усавршавала се на Харварду и Колумбија универзитету. На Правном факултету у Београду изабрана је за асистента 1949. Од 1960. је професор, ванредни па редовни, а од 1973. па све до одласка у пензију 1985. била је шеф Катедре за Међународно право и међународне односе. Била је и дугогодишњи председник Југословенског удружења за међународно право, а као неко, ко се – с толиком лакоћом и оштроумношћу кретао кроз ову област – изабрана је 1980. на две године за председницу светског Удружења за међународно право! Као уважена светска научница, која је, као свој српски, говорила више светских језика – била је и предавач по позиву на универзитетима у Европи, Азији и Америци.

      Од 1991. до '92. учествовала је на међународним конференцијама о распаду СФРЈ, као стручни консултант председника Србије Слободана Милошевића (чији је била и професор), а 1996. била је један од оснивача Одбора за заштиту Срба од Хашког трибунала!

         Председника Милошевића је ценила, али му је, између осталог, замерала „меканост“! Као његов саветник, жестоко се успротивила инсистирању тадашње Европске заједнице да се изврши сукцесија (подела имовине) између Хрвата и Срба, захтевајући од њега да „одлучно одбаци сукцесију и на сто постави одштетни захтев и одговорност еН-Де-Ха према Србима, као што су то Јевреји урадили према Немачкој“! Наравно – то нико – ниједна власт у Србији – до дан-данас није урадила?! А, ево Пољаци су недавно поставили захтев за репарацију према Немачкој у висини од 850 милијарди долара – при томе сматрајући да је то само симболична надокнада, јер – планско истребљење пољског народа је – ненадокнадив губитак?! Шта онда рећи за некажњени геноцид Хрватске – јасеновце, јадовна, јаме, бљеске, олује, лоре, медачке џепове...?!

         Уз њено непроцењиво научно дело – стоји и огромна жеља и залагање – да се у Београду изгради велики Меморијални центар српским жртвама 20. века – као што су Јевреји изградили Јад Вашем у Јерусалиму, јер је – „грех на души читавим генерацијама, па и мојој – да се тим жртвама нисмо ни на који начин одужили“?!

         И поред свега овога – или баш због свега овога – Смиља Аврамов – Икона међу Србима – није ни члан САНУ била и није за њу било државних камера у Србији до '90-тих – ни након петооктобарске окупације 2000.?! Била је члан Међународне словенске академије у Русији, чији председник Сергеј Бабурин је рекао: „Допринос академика Смиље Аврамов науци међународног права, изградњи достојних и равноправних међународних односа, као и борби српског народа за јачање своје националне самосвести се не може проценити – он је огроман... И за нас, њене руске колеге и саборце, смрт Смиље Аврамов је огроман губитак активног борца за праведан светски поредак“!

         Овај однос према Смиљи Аврамов – неодбрањиви је срамотни шамар, који је – заувек – примио српски народ! Продане душе поданичког менталитета, које интерес западног окупатора доводи на позицију одлучивања у Србији – немање образа – „спасава“?! Господе драги... – када ће већ једном – доћи време да сви ти, опскурни ликови, за своја недела буду кажњени лично или стубом срама – који ће сачекати погани траг који за собом остављају?!

Milijana sajt

Нема тог хрватског домољубног умјетника и „умјетничкога“  им остварења који би – без  „домољубних“ дјелатника те „умјетности“ у Србији – могао заокружити – одавно спаковани сценарио о српском народу...  

         Гледала сам синоћ премијеру филма „Заспанка за војнике“ по „Српској трилогији“ Стевана Јаковљевића, у режији Предрага Гаге Антонијевића, који је потписао и сценарио заједно са Наташом Дракулић. Иако – напокон – такав филм у Србији, који оставља снажан утисак, нажалост – само је кап истине – у мору спакованих лажи о нама, фабрикованих – и у Србији?!

         Међутим, није мене овај филм гурнуо у размишљање о филмским остварењима – посебно нашим. Пре недељу дана, од када су се Хрвати на њиховој државној телевизији ХРТ-у, хвалили шта су све припремили за свој „Фестивал хрватског домољубног филма“ – од тада ми кроз главу пролазе и наша „домољубна“ остварења...! Не би им мане било да су на овај фестивал уврштена! Напротив – тек тада би се заокружио одавно исписани сценарио о Србима?!

         Фестивал су назвали „Гордан Ледерер“ по сниматељу и домољубном драговољцу који је погинуо '90-тих, убијајући и протерујући Србе! Почео је 27. октобра и трајаће годину дана, у форми – путујућег циркуса, који, поред домољубног филма, има и домољубне промоције домољубних књига и дискусија...! На рекламном плакату, поред исписаних података, на сред-средине стоји и препознатљиви усташки грб шаховница, који почиње са белом коцком у левом горњем углу?! Е, у ту коцкицу уцртали су црвено срцуленце, које сведочи о – домољубном домољубљу домољубиве Хрватске према усташама и еН-Де-Ха-зији!          

         Фестивал је, како и приличи, сав саткан од домољубних дела која минимизирају, извргавају руглу и подсмеху српске жртве, проглашавајући их агресором и окупатором – у стољетном трајању хрватског геноцида над Србима?!

         Међу делима за рекламу и „понос“ је – књига и филм „Мит о Јасеновцу“ Романа Лељака, додуше Словенца, али баш онако направљено „по зубу“ хрватског државног пројекта, у којем – тешко да још негде има толико похвала и симпатија према напаћеним усташама, које су се „нарадиле“ у Јасеновцу, где је врвело од позоришта, опере, утакмица – у којима су Срби убијали време?! Нешто мало Срба је и губило живот, што у – ма сто посто – међусобној тучи, што природном смрћу – „нормално“ је и да умре понеко?!

         Ту је – ма, створен за рекламу – и филм Јакова Седлара „Сто година србијанског терора у Хрватској 1918 - 2018“?! На плакату за филм изнад гомиле костију, стоје исклесане главе краља Александра Карађорђевића, Светозара Прибићевића и ововременских Милорада Пуповца и Александра Вучића – као на америчком споменику Маунт Рашмор, који симболизује првих 150 година америчке историје! Поред имена филма, у загради стоји „од Карађорђевића и Прибичевића, до Вучића и Пуповца“?! Ту је и енглески превод уз додатак – „Шокантни документарни филм“! Наравно – кад већ Срби нису шокантну истину – само поређали – у шокантни филм и показали је свету – „истине“ су се у'ватили Хрвати?! Морао је неко?!

         У филму ми је некако најјача „захвалност“ Александру Карађорђевићу, који им је у Краљевини Југославији – нештедимице – давао српску земљу – уместо да је повукао границу (ма колико се ми спорили са Шешељем) Карловац–Карлобаг–Огулин– Вировитица и свео их – само – на оно, што је заиста њихово?!

         „Јунак“ Седлар је – ма, само тако састављен! По оцу је Хрват, по мајци Јевреј! Бољу комбинацију за ову работу – тешко је наћи, а при томе – што јес'-јес' – маестро свог заната! Монтира, прекраја, фризира, брише, додаје, фотошопира – свим најсавременијим технолошким достигнућима је овладао?!

         То што Срби за њега пре нису чули, није му сметало да се он дебело „наради“! Овековечио је све „домољубне“ теме и заслужне домољубе – од Анте Павелића, Алојзија преблаженог Степинца, преко Туђмана, Готовине и осталих „блажених“ из плејаде геноцидних домољуба?! Камером их је „уватио“ и ваздига у небеса, што појединачно, што масовно – величајући комплет усташе и усташство од настанка, учинка, до Блајбурга, и – на пиједастал незаборава, заједно са својим јунацима – и себе – подигао?!

         Међутим, макар што се Срба тиче – џаба је кречио!? Само што смо за „остварење“ му чули – заборавили смо?! Тако смо дресирани?! Нећеш ти – па макар сто пута био „Седлар“ – огадити хрватски учинак над нама?! Нама Хрвате нису огадили ни непосредни извршиоци свих јасеноваца, јастребарских, јадовна, јама, олуја, бљеска и на стотине хиљада – што покланих, што протераних...?! Нису нам их огадили ни они огромни казани по Доњој Градини и Јасеновцу, у којима сте Србе кували и од њих правили сапун?! Није нам их огадило ни оних 500.000 (по страним изворима) – и то само у Јасеновцу – што маљем утучених, што „србосјеком“ закланих (муниција се штедела)?! Сад нађосте да нас пробудите поновним убијањем свих тих јасеновачких мученика тако што вам је пред камером – једноставно нестало – близу пола милиона покланих Срба?! То што ти, као експонент државног пројекта ове најновије еН-Де-Хазије, здружено с њом, пропираш вашу мрачну вертикалу – од настанка до данас – тешко да ће Београд пробудити?!

         Додуше – гунђало се дан-два – али онако по кући – за домаћу употребу! И нека то, гарантујем да они који буду прочитали овај текст, неће се моћи чудом начудит – откуд сад о овоме прича, а „прошао јој рок“?!

         Ако би се неко од Срба и тргнуо – ту су они – увек „будни“ – који неће прошлост...?! Они бдију над нашим „мирним сном“! Као родитељ, који умирујућим речима – спавај, сине – своје чедо у дубок сан враћа када се усплахири пробуђено страшним сликама опасности које уме сан да ређа – тако и српски народ – ево већ цео век, има свога „родитеља“?! Како нас је која власт њихала – „успаванку“ ни једна мењала није! Нема тога пробуђенога Србина који гласом врха државе поново у сан није утеран?!

         Ова хрватска „умјетност“ није новина! Брисање злочина и обртања улоге жртве у џелата – старо је скоро колико и злочин! Није да се за то није знало, мада је, све до Туђмана, било тише! Последњих година – како и приличи финишу – добија заглушујућу буку! Али – нема тога урнебеса који буди из српске „успаванке“?! И док нам је Београд у државни пројекат редовно „успаванку“ уписивао, дотле се хрватски државни пројекат геноцида над Србима – у миру, успешно заврши?!

         Браво, Хрвати! Нема вас таквих на земаљској кугли! То што ваша мајка рађа – друге још рађале нису?! И треба ви да пишете такве књиге, правите филмове и перете историју, кад Београд и Срби – за сто година не стиснуше петљу да истерају истину и правду на видело! А требало је само поређати – без паковања, кривотворења и додавања објашњења! Међутим – до дан-данас – власт у Београду не нађе за то пара и времена...?! Али зато, кад би се побројало све оно што Србија пише, снима, финансира, шаље на фестивале, изложбе – мртва би трка била с Хрватима?! То што су Хрвати Србе убијали, прогонили, смањивали жртве геноцида и проглашавали их агресором – само је пола – од укупно „нацртане“ слике о нашем народу! Целе не би ни било без нашег доприноса?! Како смо тек ми здушно нашим парама „убијали“ свој народ у корену, сурвавали сопствену вертикалу у фекалије и уздизали непријатеље?! Овде не може стати ни стоти део тих нам „дела“ – што је „Београд“ Србима „наснимао“?!        

         Кад се само сетим позоришне представе „Свети Сава“ с краја '80-тих, коју је произвело перо Синише Ковачевића и режија Владимира Миличина – тај осећај дубоке мучнине, тешко је описати! Ма да су се и највећи српски непријатељи у'ватили ове теме – имали би више поштовања према нашој вертикали, народу, светосављу, владарима – истини,...?! Немањићи су „пасја сорта“, незајажљиви еротомани који не бирају с ким ће и кад ће оргијати?! Они убијају, силују, псују, праве баханалије и разврат, од слушкиња па кога у'вате...?! Народ је кљакав, прљав, пун копилади...?! Стефан Немања (Свети Симеон мироточиви) отац Светог Саве је – поред свега овога – и безбожник?! Сава је, између осталог, преварант, разбојник, билдер, који го до појаса, заједно са педерима монасима у Хиландару „вучјим чопором“ – набија мишиће...?!

           А тек у овој новијој историји, кад су се наши „домољуби“ у'ватили тема – та „остварења“ су небројена?! Сећам се филма „Лепа села лепо горе“ и то усред ратног хаоса '90-тих у којем Срби убијају муслиманске цивиле, жене, мајке, пљачкају, пале куће, и онако примитивни, оргијају...?! Сва та „креација“ режисера Срђана Драгојевића настаје на основу новинског текста и писанија – препоштеног и вечито прилагодљивог и употребљивог – Вање Булића?! Како филм не би, не дај Боже, остао само на причи о истинитом догађају у којем су '92. српски војници, бранећи мост и чувајући одступницу, били опкољени и под паљбом Алијине војске данима заробљени у тунелу – ови наши „креативци“ – разиграли су своју машту по Србима, јер – само такво „разигравање“ се плаћа и гарантује успех на Западу!

         Кад смо већ код „умјетника“ Драгојевића, он – од Првог светског рата, па наовамо – Србима дужан остао није! Од целокупне страдалне, мученичке, а витешке српске борбе у Великом рату, спакова нам филм – „Свети Георгије убива аждаху“– и то снимљен из наше касе за 5 милиона евра, које су му ДОС-овци дали те 2009. године! Како су ту тек Срби запечаћени као једна ненормална, примитивна руља, без части и морала, који једни другима, преко кревета и освета, намештају погибије по фронтовима...?!

         А тек што се можемо похвалити најновијим аутошовинизмом – толико га је да не знам одакле да кренем! Ево као илустрација само пар „светлих“ примера! „Умјетник“ Милорад Стојчић прво се прочуо сликом „Косовке девојке“ коју је обукао у шиптарску ношњу, а рањеног српског јунака, кога окрепљује водом – у Шиптара и – све то послао у Приштину на изложбу, лета 2015?! Тако је он својим „вишеструким“ талентом дао себи за право, ем да коригује четкицу великог Уроша Предића, ем да коригује историју како би доказао да се нису Срби – него Шиптари – борили за своје „Косова“?! Кад се већ доказао као врстан скрнавитељ својеврсне иконе која говори о српској борби за очување КосМета – Београд му је, сад у августу 2018. – без двоумљења организовао, да испод Белог анђела у Културном центру Србије у Паризу, постави – два мушка јунака цртаних филмова, Пају и Микија – у развратничкој сексуалној пози?!

         Борбу за „истину“ у очувању КосМета – испољену кроз све „умјетничке“ изразе – наша држава нештедимице подржава?! План страних обавештајних служби, изведен у сарадњи са домаћим квислинзима, који је спакован Србији – како би се потегао када дође тренутак (што је откривено и пред Хашким трибуналом) – својски је овековечио још један српски „умјетник“ Огњен Главонић! Његов документарац „Дубина два“ из 2016. који „сведочи“ како је Милошевић поубијане невине Шиптаре сакривао тако што их је, ни мање ни више, него с КосМета возао до Београда, не би ли их тамо закопао и сваки траг избрисао?! Одушевљена западњачка критика филм је величала као: „суочење са злочином у српском постгеноцидном друштву“?!

         Након што се доказао у овом „документарцу“ – одрешили смо му кесу за дугометражни играни филм „Терет“?! Ту је до краја „разиграо“ сценарио обавештајних служби о нама, по којем – онако беспослени за време НАТО-агресије '99. – скупљамо по КосМету Шиптаре поубијане, што у окршајима са српском војском, што под бомбама западних пријатеља – пунимо хладњаче и возамо их по централној Србији – не бисмо ли их посакривали?! За ово „остварење“ – легли су му директно државни новци – из Филмског центра Србије и Секретаријата за културу и информисање АП Војводине?! Уз нашу државу ово „дело“ су му – потпуно логично – здушно помогле Француска, Иран и – Хрватска?!

         А тек изложба УЧК-а 2013. у сред Београдa – о страдању шиптарске терористичке, „невине“ породице Богојевци, која је '98. оружјем ударила на легалне органе Србије и отимање КосМета?! Ко је све „изложби“ присуствовао, ко је отварао, ко је аплаудирао... – која је то тек наша страшна прича?! Да се не понављам, писала сам о томе – а и мучно је! Та колумна, под насловом „Од 'Шоте' до 'Богојевци' у Београду“, налази се у архиви на мом сајту www.milijanabaletic.com, а може се наћи и на интернету под тим насловом!        

         И она изложба у јануару ове године у УН о Јасеновцу, које је било само једно од 320 мучилишта за Србе по логорима и јамама у Хрватској – уместо да то буде почетак и да се, на међународном нивоу, напокон крене – и не зауставља док се не истера истина и казни монструозни злочинац – ми је „угасисмо“?! Као да никад ни постојала није?! Све, поново, гурнусмо у заборав, а – „Седлари“ – нраде ли раде?!

         Кад се мало боље размисли, Хрвати вала могу свашта да нам замере, али ово око геноцида над нама – не могу никако! Не да им пројекат нисмо ометали, него – помагали смо колико год је у нашој моћи било – што ћутањем, што заташкавањем, што директним нам доприносом у (не)делима?!

         И шта ће ту сад Хрватима којекакав Седлар у борби против Срба, кад тешко да – бољих „Седлара“ Србима – од Србије има?!

Milijana sajt

 

 

 

Данашњи жестоки рат који западњаци воде против Русије – и против свих православних, преко православља у Украјини – иако као такав није ни препознат ни заступљен у медијима – најјачи је – и скоро, неодбрањив – удар!

           Пре више од четири године, у пролеће 2014. Карл Билт, са позиције шефа шведске дипломатије – говорећи о украјинској кризи, коју су запалили како би сломили Русију – са носталгијом се сећао владавине Јељцина! Схватајући да се Русија под Путином, опет сабира око православља и уздиже до непобедивих висина, жалио је за Русијом '90-тих која је, по њему, тада била боља, јер је била у загрљају „западних вредности и демократије“?! Он сматра да је „у данашњој Русији ситуација много гора. Путин демонстрира приврженост, не међународним вредностима, већ православним. Православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију“?!


         И да ово Билт није изговорио, ко иоле прати глобална кретања, знао би да је удар на Украјину намењен Русији! За Путина то, свакако, није тајна! Није њему Билт отворио очи. Он је на чело Русије и дошао као последица прочитаног Запада коме је, врло једноставно – у две реченице објаснио – да око њега нема дилеме: „Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри, јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима.“

         Управо зато што знају да би војним ударом „добили по зубима“ – ударили су тако да им је победа загарантована и то – без губитака! Данашњи жестоки рат који западњаци воде против Русије – и против свих православних, преко православља у Украјини – иако као такав није ни препознат ни заступљен у медијима – најјачи је, и скоро, неодбрањив удар!

           Дубока вертикала руске државе и руске нације и зачета је – на простору данашње Украјине – када 988. године руски кнез Владимир из Кијева, као паганин, прима хришћанство – и то на Криму – а онда у хришћанство уводи и целу Кијевску Русију, која се – у вери уједињена – подиже у моћну државу и народ!

         У Кремљу је, 15. јула 2015. године, на дан обележавања 1.000 година од упокојења великог кнеза Владимира – Владимир Путин, рекао: „Обуставивши сукобе, поразивши унутрашње непријатеље, принц Владимир је започео формирање уједињене руске нације, припремивши тако пут за стварање снажне и централизоване руске државе“! Ето објашњења откуд удар на православље!

           Украјина има своју канонску Украјинску православну цркву Московске патријаршије (УПЦ МП). Призната је од свих православних цркава са којима чини јединство, локално је аутономна, а саставни је део Руске православне цркве (РПЦ) којој одговара. Ако се зна да су Украјина и Кијев за Русе оно што су КосМет и Пећка патријаршија за Србе, данашњи напад на УПЦ МП није неки велики ребус! У том разбијању у суштини лежи напад на РПЦ и цепање руског етничког и православног бића! То има вишевековну историју иза које стоји Ватикан – који је, још у 16. веку створио унијатску заједницу која је признала папу и римокатоличко вероучење и тако поцепала Украјину на западну унијатску и источну под канонском УПЦ МП. Ти украјински унијати су у Другом светском рату били жестоки нацисти, као што су у Југославији били и Хрвати! На западном делу унијати нису једини расколници, ту је и такозвана Кијевска патријаршија, па Кијевска православна аутокефална црква, и још неколико ситних у зачетку. Украјина је данас, вишевековном заслугом Запада, дубоко подељена држава са два жестоко непријатељски супростављена блока, у којима букти мржња и ратни пламен међу верски подељеном браћом! Е, то је суштина данашње украјинске кризе!

           Оно што је новина у удару на РПЦ је – окретање Васељенске патријаршије под васељенским патријархом Вартоломејом – против јединства православља?! Он, мимо црквеног канона, води преговоре са расколницима и тренутно инсталираном прозападњачком влашћу у Украјини – о давању аутокефалности?! Иако само једнак међу осталима у православљу, али у рукама Запада, добија на снази и – даје себи за право да он цепа Московску патријаршију и удара на њену канонску територију?! Подршка Вартоломеју стигла је пре неколико дана и из Америке: „Сједињене Државе снажно подржавају верске украјинске лидере и следбенике да спроведу аутокефалност у складу са својим уверењима. Ми поштујемо васељенског патријарха као глас верске толеранције и међуверског дијалога“! Дивно! Мада нисте морали улагати напор – и без овога знамо да је ваш!

         Ништа тако као овај напад на православље, не објашњава и данашњу „мантру“, како „треба само гледати будућност и не освртати се на прошлост“ – коју нам је у мозак утиснуо Запад, а ми фанатично прихватили?! Овај – генијално смишљен „трик“ – у дубокој је служби агресије, окупације и отимања наше територије и идентитета?! И тако ми – слепи пред стварношћу – бришемо прошлост, да би је они лакше отели – како би нам уништили будућност?! У томе се и састоји један једини задатак расколништва у УПЦ МП!

         Овај проверени рецепт и на нас је примењен! Удар на СПЦ има дубок корен, а под комунистима и затирање! Они су 1928. на свом Четвртом конгресу Комунистичке партије Југославије (КПЈ), познатом као Дрезденски конгрес, растурајући Србе у тадашњој заједничкој држави – правећи од њих други народ назван по географској одредници где су живели – преименовали им и језик и цркву! Комунисти су тако од – једне једине канонске аутокефалне Српске православне цркве (СПЦ) – напабирчили и хрватску, и босанску, и црногорску, и македонску, и војвођанску православну цркву?! Данас и Шиптари – да би заокружили државолико „Косова“ – хоће да све наше духовно благо тамо и светиње „сачувају“ под косовском православном црквом?! И, видите докле смо данас дошли – а наше „заслуге“ у томе су – немерљиве?!

        Посебним чудесима се „одликује“ такозвана Црногорска православна црква (ЦПЦ), инсталирана да тамо обави раскол у Цркви Светосавској и протера канонску СПЦ?! Иако је мала, не може се занемарити расколничка агресивност, која је у спрези са Миловом влашћу?! Међутим, још увек је број тих „верника“ незнатан у односу на тамошње вернике СПЦ. На то утиче и „младост“ такозване ЦПЦ која је први пут заметнута 31. октобра 1993. године, када су национални Црногорци на Тргу Маршала Тита (а где би друго) на Цетињу за митрополита изабрали рашчињеног попа СПЦ у Америци Антонија Абрамовића, кога је после смрти 1996. заменио следећи рашчињени поп Мираш Дедејић?! Брозова расколничка чеда неколико пута су безуспешно покушавала да ту „направу“ региструју! Коначно, 17. јануара 2000. године, то је и учињено у полицијској станици на Цетињу?! Ова „црква“ – својеврсни раритет и новина под капом небеском – створена је комунистичком промисли – тамо где је Свети дух протеран – а пендреци столују?! Суштина раскола у хришћанству (шизма 1054.) на источно православно и западно римокатоличко, настала је око исходиштва Светог духа. Православни су остали при изворном, непромењеном облику правила апостолске вере од самог настанка црквене историје Вазнесењем Господњим – по којем Дух свети исходи од Оца. Римокатолици су измислили неку своју нову верзију – код њих Дух свети произлази и од Оца и од Сина?! Е, Мило нема кад да се замајава око Светог духа – Он је из Милове „цркве“ – протеран?!

         Од свих црквених правила Мило се једино држи римокатоличке верзије индулгенције (искупљења грехова)! Код њих се почињени греси – ма колики били – уз благослов папе могу откупити новцем?! Међутим, Мило је и у ову римокатоличку трговину – унео новине! Све грехе које је по наредби земаљских моћника (и својој вољи) починио над историјом Црне Горе, њеним миленијумским српским идентитетом и СПЦ-ом, засад је – он наплатио?! Ко ће, кад и како, за његове грехе платити – сам Бог зна! Али – ако буде пред римским папом – то му је завршено! Пара има напретек?!          

         Та „направа“, звана ЦПЦ, данас има и свој раскол у два интересно „партијска“ крила. Једно предводи Мираш, кога су подржавали западни „пријатељи“, расколничка такозвана Бугарска православна црква и миловци, наравно! Друго предводи – новоникли Лав Лајовић! А тек што је Лав посебна работа?! Он се – ничим изазван – из фотеље директора дневних новина „Побједа“ – 21. маја 2017. уз помоћ Мирашеву – запослио у „нову фирму“ – такозвсану ЦПЦ и кроз мање од две недеље постао презвитер?! Свој нови посао, како и доликује – „са радошћу Господњом“ – објавио је на свом Фејсбук профилу?! За мање од годину дана пукла је тиква између Мираша и Лава – те је тако сваки од њих однео „комад“ ове „цркве“! Биће да је овај „лав“ по свој прилици нова расколничка нада, пошто је иза њега стала расколничка Украјинска православна црква, а Мирашу је, изгледа – ударило звоно у једну страну! Е, Боже драги, човек не зна да ли да се сит ситан изплаче или исмеје?!

         Са расколницима у Македонији, која се неканонски одвојила од СПЦ још под вољеним Брозом 1967. много је тежа ситуација, јер и траје дуже. Томе у прилог иде и данашњи став Васељенског патријарха, који је стао уз украјинске и македонске расколнике?! Он се недавно, директно и недвосмислено, обратио и Руској и Српској православној цркви да признају расколнике, наводећи како је то „апостолска дужност цркве да тражи начине спасења наше браће у Скопљу и Украјини“?! А шта се тиче „дужности цркве да тражи начине спасења“ и целовитост њихових матичних, канонских цркава, руске и српске – за тим Вартоломеј није понесен?!

         Међутим – „није ни ђаво црн, колико се каже“ – тешко да би непријатељи све ово постигли без наше „помоћи“?! Мртва је трка између Срба и Руса у доприносу данашњем стању у СПЦ и РПЦ! Колико је, за време комуниста само запаљено и срушено православних цркава и манастира у ове две православне земље, или претворено у штале за стоку, у магацинске просторе... сам Бог зна?! Остале цркве биле су поштеђене!

         Морбидност маште у затирању православља, коју сам, обилазећи Русију 1992. године, видела – у мени је изазвала невиђено запрепашћење! Тамошњи комунисти су се чак „сетили“ да, приликом претварања цркава у касарне – мокри чвор инсталирају у олтару?! Место – у којем се припрема Света причест и призива Свети дух – у које могу ући само мушкарци – и то крштени – комунисти су одредили – за велику и малу нужду!!! Е, оваква Русија – сваком „Карлу Билту“ – била би по жељи?! За тим они пате!

         И није само да пате – не одустају! У шизми 1054. када су тадашњи расколници ударили изнутра, отцепили се од изворног хришћанства – православља – и основали своју Римокатоличку цркву – не да није завршен сукоб – тек тада је почео?! Када се сагледа њихова улога, од данас до шизме, ретко где, а поготово у хришћанској Европи, не стоји Ватикан иза отимања верника, покрштавања, иницирања братоубилачких ратова, благосиљања џелатове руке над православнима (довољно се сетити Алојзија Степинца), отимања територија, прављења нових граница и држава и подвођења под једну – своју цркву, над којима се инсталира западњачка власт?! Нису они ту сами! Не би ни могли! Ту су разни њихови световни саборци и помагачи?! Само кад се крене кроз ову новију историју – од Беча, Берлина, Вашингтона... – а тек Лондона – ко год и да искочи из овога строја – Лондон је ту?!

           Оно што представља посебну опасност јесте данашње понашање васељенског патријарха Вартоломеја, што је доказ да су се инсталирали у сред православља – у језгро – одакле метастазирају кроз православно биће! Упорним радом и неодустајањем данас су дошли до саме посластице – растурају нас помоћу нас самих и – задовољно трљају руке?!

         Којим и коликим то гресима Запад држи Вартоломеја у шаци – кад нема тих пара за које се може искупити – него му за индулгенцију једино признају – да удари расколом по Православљу – сам Бог зна?! Могуће је и да смо га ми православни својим гресима заслужили?! Но, било како било – оно што је била шизма 1054. године, када се поцепало хришћанство на Православље и Римокатоличанство – то је данас Вартоломејево „чинодејствовање“ које ће имати за последицу – расколнички домино-ефекат у целом православном роду!

Milijana sajt

Страна 1 од 9

Правна помоћ

Преузмите stream за Ваш player!

winap windovs media tunein tunein2

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ

Телефон: 011/409 22 84

Skajp адреса:  snaga.naroda2

Email:  [email protected]