Укључење у програм - Телефон: 011/409 22 84 Скајп адреса: snaga.naroda2

naslovna paypal2

Подржите радио

Обавезно је унети износ дoнације: ДОНИРАЈТЕ ОВДЕ

:

Facebook

Пратите нас

   

Сад је Каталонија ЕУропи – „унутрашње питање Шпаније“?! Ма, немојте?! Значи, није Шпанија Србија – и није! У Србији су Шиптари окупациони народ и то тамо у самом срцу Србије, где је и настала стара српска држава – на КосМету, а Каталонци су  аутохтони и конститутивни народ своје Каталоније, чија је то и матична и једина држава, настала још у 10. веку – која је и створила Шпанију...

 Без обзира на сва дешавсња у свету, Шпанија је неприкосновени тренутни приоритет! То је чвориште, чије ће распетљавање – овако или онако – дебело одредити позицију западног блока – и шире! Само последња недеља, толико је пуна догађаја – и слутњи – што Шпанију држе на првом месту, а сваки следећи дан носи неизвесност која ће, каква год да је – имати далекосежне последице!

         Увертира за ударни поход Мадрида на Каталонију након референдума био је 29. октобар, када се у Барселону сјатило, по подацима централне власти, милион и по људи да подржи јединствену Шпанију! Локални медији који су за отцепљење, кажу да их је било око 300.000! Мало ли је и то! Одакле су све стизали „аутобуси“ – није питано – „то је унутрашња ствар Шпаније“ – и, може да се воза аутобусима куд год ко хоће?! Ја нешто замишљам шта би демократски Запад радио да се 2008. године на дан када су Шиптари прогласили независно „Косова“ – стуштило милион и по Срба у Приштину?! Е – то би већ био антидемократски чин и – терор над невиним Шиптарима и њиховим правом да нам отму шта год хоће – од државе до живота?!

             Сутрадан – после ове „шетње“ – отпочела је директна управа Мадрида над Каталонијом, што је последица активирања члана 155 Устава Шпаније, којег још зову „нуклеарним“, и могу да га примене на било коју од својих 17 аутономних области, ако процене да су прекршиле шпански Устав, али је, први пут откад постоји – примењен сада! Тако је Уставни суд Шпаније поништио Декларацију о независности Каталоније, шпанска влада јој распустила парламент и владу, издаје директне наредбе за 200.000 каталонских службеника и – расписала им је ванредне изборе за 21. децембар!                       

         Одмах су подигнуте и оптужнице против, сада бившег, председника каталонске владе Карлеса Пучдемона и његових сарадника због побуне, кршења поверења и малверзације са јавним фондовима (е, фондови му дођу приде), зашта је запрећена казна до 30 година тамнице! Пучдемона и још четири му сарадника – ова „вест“ затекла је у Бриселу, јер се Белгија још 22. октобра огласила са својом „стрепњом“ да би могла уследити политичка хапшења и Пучдемону понудила азил! Он је из Белгије поручио да прихвата одржавање избора које је расписала централна власт, а да ће се вратити у Каталонију када добије гаранције Мадрида за поштено суђење! Чу му сумње – поштено суђење – а где си ти пријатељу па чуо да игде у ЕУропи има ишта непоштено?!

          А што се азила тиче, рекао је да није дошао у Белгију да то тражи! Штета! Баш би било добро тражити политички азил, као још један ЕУропејски апсурд, с обзиром на то да су обе те државе и чланице ЕУ у којој су заштићена сва овоземаљска и оноземаљска људска права – и који се тражи само кад сте политички прогоњени! Значи – Пучдемона нико политички не прогони и – тачка?! Он каже да је „запалио“ у Брисел да захтева од ЕУропе да реагује! Е, само што није...! Па реаговала је већ – и то одмах – тако да Шпанија слободно гази даље, па је оно министара и потпредседника му владе, што није с њим побегло из земље, њих седморо, стрпала у притвор, што је покренуло нове протесте по улицама Барселоне!

         Чекајући да се протести смире и народ оде на починак, Мадрид је 3. новембра, негде пред поноћ, издао европски налог за хапшење Пучдемона са избеглом четворком! Два дана по издатоме налогу, 5. новембра, преко 50.000 људи, у знак подршке смењеним лидерима Каталоније, на улице Билбаоа, највећег града Баскије – друге сепаратистички настројене шпанске регије – извео је баскијски сепаратистички лидер Арналдо Отеги и позвао сународнике с циљем да направе „демократски зид који ће нам омогућити да контролишемо ситуацију“! Исти дан, одржане су велике демонстрације и у и Барселони – али и у Мадриду, које подржавају јединствену Шпанију! Тог дана, у јутарњим сатима, Пучдемон и министри предали су се белгијској федералној полицији! После подне  су саслушани, а истражни судија морао је да донесе одлуку у року од 24 сата, што је значило најкасније до 9:17 сати 6. октобра! Имао је више могућности: да одбаци изручење по европском налогу за хапшење, да затражи хапшење и изручи их Шпанији, да их пусти на условну слободу или, уз кауцију, ослободи.  Одлучио је, ипак, да их условно ослободи, уз обавезу остављања адресе полицији, којој се увек морају одазвати на позив и не смеју напустити Белгију! Што би се рекло – одбачен је налог Шпаније за изручењем!!! Ово се и могло очекивати, јер белгијско Министарство правде, одмах по пријему налога за хапшење, саопштило је да њихова влада неће утицати на будућност Карлеса Пучдемона?! Шта рећи – чисто независно правосуђе – параван само такав! Тек ћемо видети шта се иза њега крије! Како год, али – „развезивање“ овог унутрашњег им чвора – тешко да ће моћи без последица и новог пуцања по шавовима „двадесетседморке“?!

            А, ЕУ – наддржава над Европом –  рекла је да је „то питање за правосудне органе чију независност у потпуности поштујемо“! Чу, они да не поштују?! Како тако нешто икоме на памет може пасти! Нема таквих легалиста надалеко! Ми смо чист пример њиховога „легализма“  и дуплих аршина – у свему – ево само КосМет и Каталонија?!

         Међутим, има ту један апсурд! Право Шиптара на КосМет је – ни налик – праву Каталонаца на Каталонију, што Западу није сметало да бомбардује Србију, не би ли помогао Шиптарима, а сад им је „Каталонија унутрашње питање Шпаније“?! Ма, немојте?! Значи, није Шпанија Србија – и није! У Србији су окупационом шиптарском народу дали таква права, каква им не пада на памет да дају Каталонцима, који су аутохтони и конститутивни народ своје Каталоније, чија је то и једина и матична држава, настала још у 10. веку – која је створила Шпанију –  додуше, добровољно, када су се две династије двају тадашњих области, венчањем ородиле 1469. године! А овамо имате  КосМет окупиран од стране Шиптара, који су се тамо – у само срце српске државе, где је и настала стара Србија – излили са захтевом да, поред своје матичне државе Албаније, коју им је 1913.године направио Запад (и њу великим делом на српској земљи) – добију још једну на српскоме – светоме КосМету?!

         И сад, замислите неке од сценарија, на пример да 19 земаља НАТО притрчи у помоћ Каталонцима – Шпанију сравни са земљом (е, ту је мали проблем да Шпанија бомбардује саму себе) и помогну отцепљење Каталоније?! Након тога се ваздигне и остатак Запада, па здружено ударе у вербално сатанисање „монструозне“ Шпаније, притисну са свих страна да је прогласе геноцидном, похапсе јој државни апарат и све их – заједно са краљем – стрпају у Хаг, утамниче на дугогодишње робије или их тамо поубијају, а на власт јој устоличе своје сараднике – квислинге!!! А да не причамо о шиптарскоме геноциду над Србима и српским КосМетом – то нема са чим се може упоредити?! Тако да овде нису само дупли аршини, него незапамћени безобразлук, дрскост, агресија и окупација Запада над Србијом и Србима?!

         И није то све – они нам се с грбаче не скидају – од бомби до трећеразредних изасланика с репа америчке листе званичника који долазе да нам прете?! Пре неки дан стиже, да нам утерује страх, изасланик Брајан Хојт Ји, чији значај је, како каже његова екселенција руски амбасадор у Србији господин Чепурин, „75-ти земеник 24-тог помоћника заменика шефа америчке дипломатије“?! Он нас је усред Београда, на чистом српском уцењивао око Русије: „Не можете седети на две столице“?! Боже драги – још се београдски званичници од њега тресу и гледају како да му удовоље?!  При томе – Запад нам отима КосМет – Русија га брани!!!

         Неколико дана након Јиа, званично смо, 31. новембра, отворили и  „Унутрашњи дијалог о Косову“, округлим столом на којем је било 40 професора и декана правних факултета у држави! Од ових најјачих правних пера у Србији (или би барем тако требало да буде) чуло се свашта – од тога да, у разним облицима уније, конфедерализма, а све под заштитом пријатељске нам ЕУропе – мењамо наше за наше – и ускладимо Устав са реалним стањем (реално им је давање КосМета Шиптарима), до оних светлијих тренутака  да ништа није изгубљено за Србију и да Београд не треба да брза са решењима...! Мене се  ту највише дојмио патриотско-стручни став некадашњег извршног секретара ЦК СК Србије, а сада професора Владана Кутлешића?! Е, он је за признање „Косова“, али увијено у фину системску терминологију! Заложио се за унију двеју држава, где би Косово добило столицу у УН, а Србијица за Србе на северу КиМ територијалну и политичку аутономију?! Великодушно је предложио и персоналну аутономију за оно Срба расутих до југа и функционалну аутономију за српску културну баштину?! Боже драги?! Брозов поп Владо Зечевић, који је сам заменио мантију Титовом партизанском униформом, због чега је и награђен фотељом првог министра полиције послератне Југе, и из те фотеље потписао оне уредбе којима је Броз забранио повратак у своје домове на КосМет Србима, које су Шиптари у току рата протерали – и сва остала његова „дела“ – мила су мајка за ове поједине правне стручњаке и њихово залагање за интегритет и територијалну целовитост Србије!

         Овај „умни скуп“ отворио је још једно питање – коме ли све није држава Србија дозволила да јој децу васпитава, ствара будуће правнике, интелектуалце и патриоте који ће се за њу борити и чувати је?! Има и оних који кажу – округли сто, један у низу отпочетог „унутрашњег дијалога“ – па, шта! Јесте, да није оне унутрашње језе која вас прође када помислите да се међу овим предлозима званим – „мењамо наше за наше“ – не крије већ договорено и зацртано решење, а поједини „Кутлешићи“ имају само задатак да са пиједастала академске титуле, онако – „интелектуално надмоћно“ – слуђеноме народу обелодане решење за земљу коју је он својом крвљу кроз векове изнео све до – њиховога „округлога стола“?!

 

Milijana sajt

Некада Вам је, господине Вучићу, ако се не варам, Србија са Косовом и Метохијом била премала, па сте баритоном војводског ађутанта мантрали о граници: Карловац- Карлобаг- Огулин- Вировитица, док данас гласићем евнуха телалите како је и оволика превелика и да би кроз кључаоницу Европске уније евентуално прошла уколико се реши тог јужног баласта, јер, авај, није све на Косову и Метохији наше, како рекосте у још једном испразном обраћању самом себи са националном фреквенцијом.

И у праву сте, није све наше, заиста, али је Косово и Метохија наше, читаво, једнако са минаретима и мезарјима колико и са звоницима и праотачким гробљима!

Издају сте покушали да оправдате чињеницом да Срба на Косову и Метохији нема ни пет одсто, те да је то ваљда довољан разлог да кроз тај „унутрашњи дијалог“ дођете до закључка како би ипак требало да припадне народу који је тамо већина, јел да?!

Зар Вас као председника Србије није срамота да поменете тако шта а да барем на трен не застанете, уздахнете, устанете ако треба (а треба) и прекрстрите се усред емисије замоливши Бога да Вам опрости јер добро знате шта чините?!

Знате ли, господине предсениче, зашто данас на Косову и Метохији има тек пет одсто Срба?

Објасниће Вам Ваш коалициони пријатељ Рамуш Харадинај, мада му нож иде далеко боље од статистике, ал кад зброји преклане доћи ћете до мало веће бројке од пет одсто!

Знате ли, господине председниче, зашто данас на Косову и Метохији има тек пет одсто Срба?!

Објасниће Вам Хашим Тачи, трговац органима на велико и мало, чим подели број бубрега с бројем отетих Срба, па ћете доћи до још мало веће бројке од оне коју сте збројали с Харадинајем!

Јесте, исти онај Тачи којем сте подвели судије и тужице да положе „неутралну“ заклетву којом се, ваљда, обавезују да га неће узнемиравати глупостима о 200.000 протераних Срба, крематоријуму у Клечки, Радоњићком језеру, копу Белаћевац, приватним затворима у Јунику, Ђаковици, Гњилану, Пећи…јамама, вртачама, шикарама, Старом Градском, Гораждевцу, Клини, Глођану…

Неће га питати где је глава монаха Стефана, где су звона Самодреже, где су кости витомиричког гробља, где је доктор Томановић, зашто се петогодишњи Марко касапио у калемовима бодљикаве жице покушавајући вриштећи да дохвати лопту коју је изнова и изнова шутирао у те калемове јер није имао коме другом?!

Рекосте и да се Србица тек тако зове али да у њој нема Срба! Тачно!

Питајте Рифата Јашарија, брата крвника Адема, где су Срби из Србице?

Питајте монахиње манастира Девич, ено га усред Дренице, надомак Србице, откуд оне ту и шта се збило 2004. године, док Вам је Србија још била „потаман“?!

На послетку, без иоле Срама запитајте себе, у тим испразним монолозима с јавном фреквенцијом, колико је Срба у Прешеву, Бујановцу, Медвеђи?

Запитајте се чега сте председник ако Вам усред Бујановца организују четвородневну фешту у знак сећања на монструма- команданта Лешија, а Ви се правите „мртви“ док медвед не оде?!

И ту није све наше, али јесте наше, или Вас и то жуља?!

Јел довољно Србије, господине председниче, сабрано у Српској напредној странци, па све остало штрчи ко чуперак на Вулиновој фирузури?!

Када све саберете и одузмете обратите се још једаред нацији у испразном монологу па реците колико сте разрезали да је Србије довољно, потаман да стане у задњи џеп Америке и Европске уније?!

Само не заборавите да Вам је некада и онолика била премала, а да данас у оволицкој једино што заиста није наше на Косову и Метохији јесте Српска листа!

Замолите њих да у тренуцима доколице, док Харадинају не изигравају хоклицу и канабе, зброје колико је Срба било на Косову и Метохији пре него што их је по Вашем укусу остало довољно да их не буде довољно за још један у низу испразни монолог о издаји упакованој у тоалет папир за који треба треба с усхићењем да поверујемо како је украсна фолија…

 

MEDENICA VUCIC

Да би се разјасниле нејасноће око надлежности установа ентитета и заједничких органа БиХ, па и о значају Резолуције Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности, Покрет предлаже да се оригинални текст Дејтонског споразума преведе на наш језик и да се подијели свим представницима у заједничким органима БиХ и ентитетима. 

Разлог је произвољно тумачење Анекса IV Дејтонског споразума, који суштински представља Устав дејтонскеБиХ, која је настала тим међународним уговором. 

Несумњиво, да се све одлуке у заједничким органима, изузев Уставног суда БиХ, доносе консензусом. Једино у Уставном суду БиХ одлуке се доносе простом већином и захваљујући томе тројица страних судија пресудно утичу на доношење одлука које су често антидејтонске. Доношење одлука, консензусом, као и формирање заједничких органа, принципом паритета – једнаке заступљености три народа и два ентитета, су необориви аргументи да је БиХ државна заједница са заједничким а не централним органима и суверенитетом у ентитетима. 

Предсједништво води спољну политику, али у суштинским стварима је посебно дефинишу ентитети. Уколико је нека предложена одлука у Предсједништву БиХ спорна, тада је српски члан Предсједништва у року од 48 сати прослеђује Народној скупштини Републике Српске, која је у року од 72 сата усваја или одбацује, што истовремено постаје правоснажно и коначно и за Предсједништво БиХ. Подразумијева се да исто могу урадити и друга два члана Предсједништва  према Скупштини Федерације БиХ. То је чињеница и доказ да је највише право одлучивања у ентитетима, Федерације БиХ и Републике Српске.

Дефинитивна одлука о приступању НАТО-у или не мора се наћи у заједничким институцијама, а оне морају слиједити одлуке ентитета и три конститутивна народа. Уколико би се десило да српски представници у заједничким органима гласају противно Одлуци Народне скупштине, а самим тим и српског народа, то би се дефинисало као велеиздаја, чије правне посљедице, сигурно, ни на који начин не би прихватиле установе Републике Српске и српски народ. 

На крају, не постоји ни један закон, одлука, која је изнад слободе једног колективитета, народа, и која угрожава његове интересе, а да се не могу ставити ван снаге.  У том смислу, Покрет подржава ону иницијативу која говори о враћању надлежности ентитетима које су под притиском пренесене на ниво БиХ и укидању агенција и установа које су тако формиране, а скоро да немају никакве резултате, а троше огроман новац грађана Федерације БиХ и Републике Српске.

Бања Лука, 25.10.2017.

Предсједник                                         

Чанковић Дане           

IZBOR SAJT                                  

Овлашћени представник генералног утеривача “демократије” за свет и васељену- САД, Кајл Скот, изгледа још само није заузео јасан став о ајвару и прављењу зимнице, док о свему осталом, онако посабајле још бунован, каже шта мисли. Тачније, шта му је речено да мисли што му уједно дође и шта би овдашње власти требало да мисле. Пардон, морало да мисле!

Овог му је пута засметала идеја да ратни команданти с Косова и Метохије буду гости предавачи на Војној академији, што јесте Вулиново прање савести због кукавичлука исказаног те ’99. године (а, када није, реално), али је као идеја- за поштовање!

Дакле, Скоту се то ни мало не допада, напротив, згрожен је и самом могућношћу да се “ратни злочинци” помињу, а камоли говоре шта, јер то је, авај, како каза: “Апсолутно неприхватјиво за Америку и Нато!”

Лепо је што човек има мишљење, али је с мишљењем проблем, а то дивно описује она стара мудрост- да је као гузица, има га свако!

Проблем је, међутим, у томе што мишљења западних амбасадора овде углавном, ако не и увек, буде заповест, а лакејска власт се тих “мишљења” држи као Светог писма, мада гарантујем да Библију већина није узела у руке, док кваку Скорове канцеларије не испушта из ње…

Најпре, господине Скоте, објсните који су то “ратни злочинци” и у чему је њихов злочин?!

У томе што су до ногу потукли вашу фашистичку пешадију- ОВК, а потом добрано потпрашили Нато/Америку која је на Косову и Метохији погодила више цивилних објеката и збегова (с намером) неголи војних циљева, које сте узалудно тражили али су за вас тих 78 дана били и остали недосањани сан?!

Ваши су се официри чудом чудли колико је војне технике и људства сачувано и повучено с Косова и Метохије несрећног јуна ’99. када сте тријумфално умарширали у нашу јужну покрајину, трудећи се да не делујете превише поражено али вам није успевало!

Јесу ли, можда, “ратни злочинци” деца, да деца од 18 и 19 година која су вас, што каже још једна наша мудрост: “Испрашила ко вола у купусу” на Проклетијама и Паштрику, када сте на њих послали десетине хиљада кољача да сатру српску младост, али су вам показали због чега су славни потомци славних предака с Цера, Колубаре, Кајмакчалана, Брегалнице, Солуна..?

Та деца би можда и пре команданата требало да предају на академији, а не би било згорег да и ваши официрчићи наврате и чују зашто “бој не бије свијетло оружје- већ бој бије срце у јунака”?!

Нажалост, Ваше мишљење неће по оној Палминој остати у Ваша четири зида, односно, хоће, јер ваша су четири зида подигнута око Србије, па страхујем да се још дуго реч тих хероја неће чути, осим на полујавним трибинама и ретким вечерима сећања на хероје!

То је већ наша срамота, једнако као што ти исти хероји 18 година ћуте, приморани да то чине, и што је управо већина старешинског кадра с искуством рата из ’99. одавно отерана из војске, углавном у пекаре, ноћне смене трафика, физикалце, инкасанте у кладионицама и ресто маргине где смо их на “мишљење” Ваших претходника сервилно потрпали ко секундарну сировину, уместо да се поносимо њима и не дозволимо, никако не дозволимо да их свака шуша назива “ратним злочинцима”, макар та шуша имала и титулу екселенције!

Предуго смо се стидели својих хероја и не смемо никоме, никада више дозволити да нам их багателише, нити да чини све како бисмо и сами учествовали у тој срамоти!

Наредног јутра, онако још буновни, распитајте се код својих саветника о Кошарама, Морини, Ђеравици, Паштрику, деци која су се укопала на првој линији и нису узмакла с ње ни за педаљ!

Распитајте се о добровољцима који су јуришали без страха и стајања!

Распитајте се о полицијским херојима, 63. и 72. специјалној бригади!

Распитајте се, на послетку, о браћи- руском добровољцима који су бранили Косово и Метохију као да саме капије Москве бране!

Кад чујете то што будете чули- заћутите!

Будите поносни што сте амбасадор у држави таквих хероја!

Поклоните им се кришом, да Вас нико не види, нарочите не ове наше марионете док вире кроз кључаоницу Вашег кабинета!

Покажите величину тиме што ћете поштовати жртву и храрост непријатеља, јер су и многи пре Вас то учинили на помен српског војника!

Да је среће да заиста у будућности предају на Војној академији, али, страхујем…

Да је среће па да разишљате мало о ајвару и зимници, сигурно имате о томе шта “паметније” да кажете…

 

MEDENICA ZA SAJT

Вјерујем у једнога Бога...

Косово је опстало и остало битно због свог великог значаја у којег  су, кроз вјекове, уткана дела народа, цркве и државе, а не што су га у задњих стотињак година бранили Југославија, Србија, па чак и Српска православна црква и народ.

Човјек је у својој суштини добар. Улоге су подијељене, дарови људима, такође и највећа вриједност, слобода, дата је свим људима. Човјек је централно створење васељене, испреплетен видљивим и невидљивим утицајима двије стране, добра и зла. Таквом човјеку и Косово даје суштину, систем вриједности. 

Нешто мора да постоји. Ријеч, мит, завјет, нешто што ће нас подстрекивати на подвиг, на највише вриједности. И Косово може бити, она уска врата ка небеском царству.

Разговор о Косову је неопходан. Да о њему причају и родољуби и издајници, да подстичу делање. Што истински родољуби буду давали златне примјере у корист Косова, то ће значајно мање бити издајника.

Сагријешили смо Косову, а онда и прецима нашим. Тако смо згријешили и Богу. Оставили смо цркве и манастире своје. Нема стада оваца, крава... нема таквог блага, нема винограда, воћњака, ни пчела, њиве су зарасле у корове, нема дјеце да све то обнове, част малобројнима.  

1968. године неки Срби су косовско питање поставили као југословенско, као да нису знали да је југословенство супротстављено српским интересима. Из таквог става  дошло је до тога да у Уставу из 1974. године аутономне покрајине Србије имају скоро исте надлежности као републике. Исти Срби су се залагали да 80-их Косово буде европски проблем. А тада је већ кренуо антисрпски процес. Ми износимо проблем онима за које смо морали знати да ће у тим околностима га ријешити на српску штету, исто понављамо и у септембру 2010. када проблем Косова из Уједињених нација пребацујемо у Брисел. 

Рјешење за Косово и српски народ тешко да може бити у приближавању данашњој Европи и Западу, и то због другачијег система вриједности у односу на нашу природу и менталитет. Они на велика врата, кроз закон, уводе содом у гомор. 

Неко би рекао да је то што нам се дешава Божја казна због односа државе и цркве и народа према Косову, а заправо је Божји горки лијек који ће нас навести да оздравимо.

Српски политичари шта год да одлуче у вези Косова, донијеће бољу одлуку ако размишљају о смрти  на благодатан начин, а народ и црква, о када би свијету понудили своје рјешење за Косово. Призвати православне и то не само Србе у цркве и манастире по Косову, подржати појединце да дођу, да створе вриједне богобојажљиве породице како би показали љепоту православља, и били „свјетлост свијету и со земљи“. Тада би напунили Косово свакојаким благом и српски народ, поред Русије, имао би и многе друге пријатеље.

Бања Лука, 
19.10.2017.
                                                                
 
Предсједник Покрета
Дане Чанковић

 

DANE SAJT

Страна 1 од 6

Правна помоћ

Преузмите stream за Ваш player!

winap windovs media tunein tunein2

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ

Телефон: 011/409 22 84

Skajp адреса:  snaga.naroda2

Email:  [email protected]