Укључење у програм - Телефон: 011/409 22 84 Скајп адреса: snaga.naroda2

naslovna paypal2

Подржите радио

Обавезно је унети износ дoнације: ДОНИРАЈТЕ ОВДЕ

:

Facebook

Пратите нас

Милијана Балетић

 

clip_image002.jpg

     НЕМА КАМЕРА ЗА СМИЉУ АВРАМОВ

И немогуће је и неозбиљно – дати себи за право – да величину и значај професорице Смиље Аврамов – обухватимо једном колумном! Зато – ово и није колумна о њој – о нама је?! Њен одлазак није само одлазак једног људског живота испуњеног скоро 101 годином – то су мере за нас обичне смртнике, по којима процењујемо – да ли смо могли још, или је било време да одемо! Ово је одлазак симбола једног времена...

 

         У сто првој години живота, 2. октобра у 22:19 часова, упокојила се професорица и научник Смиља Аврамов – пренели су ретки – и то само штампани – медији у Србији?! Испраћај на вечни починак, уз опело, одржан је 6. октобра у 14 часова на Новом гробљу у Београду. Уз њен одар стајале су њене две ћерке, уважени универзитетски професори, једна у Канади, друга у Белгији. Унутрашњост капеле – уз незнатан број, увек присутних „профитера“, који непогрешиво препознају циљано место и удену се – била је испуњена српском интелектуалном елитом, патриотски орјентисаном – коју одавно не можете видети у медијима државе Србије! Оно што су присутни видели, видели су, а – држава Србија – ни једном-једином камером, новинаром, фоторепортером – није се удостојила да забележи и покаже српскоме народу тренутак одласка на вечни починак најзначајније жене коју је у историји изнедрио њен род?! Не само испраћај – ни вест о смрти – ни један електронски медиј – РТС, национална државна телевизија – то није имала у својим информативним емисијама и дневницима?! По овоме, ако никог другог, оно име директора „наше“ телевизије – РТС-а – Драгана Бујошевића – мора бити вечно упамћено!!! За разлику од гомиле новинара и изпреплетених камера пред овом капелом, које нам из дана у дан бележе и по 24 часа, а и дуже пуне екране, новинске ступце, радио таласе... испраћајима политичара, естрадних уметника, тајкуна, све до криминалаца – Смиља Аврамов није се нашла „на распореду“ њихових камера и уређивачке политике?! Овај чин таквог беспризорног давања себи за право, да – самим тим што сте у овом тренутку имали моћ одлуке – биће – на срамоту свих нас – забележен у историји!

         Ово неће умањит величину – велике Смиље Аврамов – штавише, одсликаће само време у којем је на одласку оставила Србију!

          И немогуће је и неозбиљно очекивати да значај њеног дела стане у једну колумну! Зато – ово и није колумна о њој – о нама је?! Њен одлазак није одлазак једног људског живота испуњеног скоро 101 годином – то су мере за нас обичне смртнике по којима процењујемо – да ли смо могли још, или је било време да одемо! Ово је одлазак симбола једног времена – обележеног трагањем, борбом, принципијелношћу, вредносним судовима, величином снаге личности, једноставне госпоствености, топлине, интелекта, сабраног знања, сведочења, упорности, неодустајања...,а што све заједно стаје у две речи – Смиља Аврамов! ТО је отишло – а не само један живот од 101 године!

         Оно што је она у својим научним радовима, уџбеницима, разоткривеним најстравичнијим светским заверама моћника, њихових центара окупљања, договора, планова, за којима је трагала и скупљала податке по свим архивима света, од Ватикана па надаље, и као доказ ставила у своје књиге – остало је! Сваком је доступно: „Опус Деи – Нови крсташки поход Ватикана“; „Трилатерална комисија: Светска влада или светска тиранија“; „Геноцид у Југославији 1941-1945,1991...“ ; „Постхеројски рат Запада против Југославије“...! Али, њена интимна породична прича – која је својеврсна прича српскога народа – изгубљена је заувек?!

        Имала сам ту част да више пута будем у њеном друштву, и код ње у њеном стану у Београду недалеко од Светосавског храма, и слушам причу из приватности ње и њене породице у Пакрацу, где је и рођена на Сретење 1918. Када помислим шта из те ризнице драгоцених података овде навести – схватам да би требало све – а све је немогуће!

         Откад сам 2009. судском одлуком враћена на посао новинара у РТВ, више пута, све до пре годину дана – тражила сам, код свих уредника који су се смењивали – од Љубише Николина, Слободана Арежине, Блажа Поповића... да направим портрет Смиље Аврамов! Мада сам била свесна, пошто ми не дају да радим, да ће ми то тешко проћи, покушавала сам, чак и са убеђивањем да само урадим, па се не мора објавити ни за мога живота, али – само да то имамо, да остане забележено, сачувано! И – од свега је остао само траг у архиви телевизије, и у мојој личној, да сам то упорно тражила! Непроцењиви капитал њеног сведочења о животу и историји њене породице, образовању, богатству, светоназору, страдању, изпреплетеном крвном сродству са породицама које су оставиле дубок и племенит траг у вертикали нашег народа – својеврсна је историја Срба једног доба! Е – то је – бесповратно отишло?!

         На једној приватној телевизији 11. новембра 2004. са њом сам урадила интервју „Нови светски поредак, право или сила“ (постављен је на мом сајту, а има га и на You Tube) у којем, тако једноставно, а до краја суштински сагледан поредак светских моћника – пред њеним аргументима остаје потпуно разоткривен! Овај интервју је био – тек само једна – од толико тема, које сте са њом могли обрадити!

         А негде с почетка '90-те на једном неформалном скупу, на којем сам имала част да будем присутна, од много тога што се од ње чуло и упијало, шта је све откривала по светским архивима и оставила записано у својим књигама – објашњавала је хипокризију политике западних савезника засновану на Атланској повељи (1941.), по којој су – једно заступали на јавним међународним конференцијама, а – тајно, иза затворених врата, планирали заверу и погром?! Тада ми је дубоко остало у сећању да је још 1971. године (што је претеча оног југословенског Устава из 1974.) у Ватикану закључен тајни споразум између тадашњег папе, председника Америке и немачког канцелара, по коме „треба разорити Југославију као реметилачки фактор“, а – „Србе сатанизовати и прогласити кривим за геноцид“?! Ондашња тајна служба Југославије, пресретнутим разговором је снимила сваку изговорену реч овог тајног скупа и – до у детаљ известила Броза и његов најужи руководећи круг! Међутим – не да нису ништа предузели да то спрече – напротив – жмурили су, чак и помагали обнављање усташког покрета, уклањајући сваку сметњу његовом уздизању?! Као репортер са ратишта, а и радећи политичке емисије у студију, много пута сам користила овај податак и, не само због тога, добијала поспрдне коментаре како се бавим „измишљањем завера“?!

         Смиља Аврамо рођена је у Пакрацу, у богатој интелектуалној, факултетски образованој, српској породици. По завршетку Гимназије, школовање наставља у Бечу, које бива прекинуто Другим светским ратом у којем су јој, како сам од ње чула, 22 члана породице, међу којима – 11 најближих, заједно са оцем – усташе заклале у Јасеновцу! Десетковање њене породице – определило је да злочин геноцида буде једна од централних тема и интересовања њеног научног опуса, и уздизања у сам светски врх међу стручњацима за ову проблематику! О снази њене личности говори и професионализам објективног научника, којим се одликује њен рад, упркос личној породичој трагедији!

         Након рата наставила је студије, магистрирала у Лондону, докторирала у Београду, али не на докторској тези геноцида, како је и хтела, јер је руковоство факултета то строго забранило, уз претеће упозорење: „Јеси ли ти свестна шта чиниш! Па то је директан атак на братство и јединство“?! Када је, убрзо након доктората, постала предавач – написала је и једну скрипту у којој су побројане све конвенције, па и Конвенција о геноциду, где је уз неколико реченица објаснила дефиницију и одговорност, због чега је – одбачена цела скрипта, уз образложење да то „у уџбеник не може ући! То је политика! Припада прошлости! Ми морамо гледати у будућност“?! Е – ова реченица нас и дан-данас прати?! Она је касније, и поред свега – због дубоког осећања обавезе да то уради –и две књиге о геноциду објавила!

         По њеном казивању, основни разлог за такав однос према Србима је био идеолошки. „Комунистичка партија и Јосип Броз, који је добијао нервни слом кад се помене геноцид, био је – дубоко србофобичан и – све док комунисти буду имали икакву моћ и реч – то се питање неће поставити“?! Мада ово за неупућене делује невероватно, али – колико само, још увек, екранима Србије тутњи потомака Брозу оданих кадрова – који себе воле да сматрају, чак, елитом – само зато што су одрасли у материјалном благостању – које су им обезбедили родитељи – заслуживши то оданошћу Брозовој србофобији?! Колико их је само у дипломатији, медијима, невладином сектору, политици...?! Али – зато Смиље Аврамов – није било?!

         Из живота Смиље Аврамов, толико је „занимљивости“, које нису део њеног научног опуса, али су – снажан аргумент који употпњава мозаик истине о њеном српском роду! Када је 1947. тражила од шефа три дана одсуства са посла у Јавном тужилаштву у Београду, како би у Загребу – као једина од породице која је преживела усташки покољ у Јасеновцу – решила питање наследства – дочекало је: „Доста о Јасеновцу! Да твог оца нису заклале усташе – ми бисмо га убили, јер је био буржуј“?! Ипак је отишла, а по повратку – сачекао је отказ?!

         Интересантна је прича и о том „буржују“! Када је отишла у Беч на школовање, срела се са другим језиком, писмом, обичајима и након извесног времена латиницом је написала својим родитељима писмо о свом животу, хвалила се својим успесима, итересовала о својима у Пакрацу. Стигао је и одговор! Са нестрпљењем је отворила коверту и видела писмо које је она написала, а на самом дну, на малом чистом простору који је преостао – била је стиснута – очева порука – исписана ћирилицом: „Нисмо те послали у туђину да заборавиш ко си и коме припадаш – него да стекнеш знање и донесеш га на ползу своме роду“?! Након овога, више никада, ништа није написала латиницом!

         Тај „буржуј“, који – да је измакао усташком ножу, комунистичком метку не би – био је и један од оснивача моћних српских институција које су тамо помагале и на окупу држале српски народ, као што је Савез српских земљорадничких задруга, Српска банка, Српско привредно друштво „Привредник“...! Од 1897. још у Аустроугарској, па све до 1946. у Краљевини Југославији – „Привредник“ је био један од најзначајнијих привредно-просветних институција српскога народа! Преко њега је за тих 49 година, само на школовање послато преко 40.000 српске деце, којима породице то не би могле приуштити!!! Први секретар „Привредника“ био је њен отац и „за тих 20 година док је био на том месту, кроз нашу кућу прошла су бројна 'Привредникова деца“!

           Професорица Аврамов усавршавала се на Харварду и Колумбија универзитету. На Правном факултету у Београду изабрана је за асистента 1949. Од 1960. је професор, ванредни па редовни, а од 1973. па све до одласка у пензију 1985. била је шеф Катедре за Међународно право и међународне односе. Била је и дугогодишњи председник Југословенског удружења за међународно право, а као неко, ко се – с толиком лакоћом и оштроумношћу кретао кроз ову област – изабрана је 1980. на две године за председницу светског Удружења за међународно право! Као уважена светска научница, која је, као свој српски, говорила више светских језика – била је и предавач по позиву на универзитетима у Европи, Азији и Америци.

      Од 1991. до '92. учествовала је на међународним конференцијама о распаду СФРЈ, као стручни консултант председника Србије Слободана Милошевића (чији је била и професор), а 1996. била је један од оснивача Одбора за заштиту Срба од Хашког трибунала!

         Председника Милошевића је ценила, али му је, између осталог, замерала „меканост“! Као његов саветник, жестоко се успротивила инсистирању тадашње Европске заједнице да се изврши сукцесија (подела имовине) између Хрвата и Срба, захтевајући од њега да „одлучно одбаци сукцесију и на сто постави одштетни захтев и одговорност еН-Де-Ха према Србима, као што су то Јевреји урадили према Немачкој“! Наравно – то нико – ниједна власт у Србији – до дан-данас није урадила?! А, ево Пољаци су недавно поставили захтев за репарацију према Немачкој у висини од 850 милијарди долара – при томе сматрајући да је то само симболична надокнада, јер – планско истребљење пољског народа је – ненадокнадив губитак?! Шта онда рећи за некажњени геноцид Хрватске – јасеновце, јадовна, јаме, бљеске, олује, лоре, медачке џепове...?!

         Уз њено непроцењиво научно дело – стоји и огромна жеља и залагање – да се у Београду изгради велики Меморијални центар српским жртвама 20. века – као што су Јевреји изградили Јад Вашем у Јерусалиму, јер је – „грех на души читавим генерацијама, па и мојој – да се тим жртвама нисмо ни на који начин одужили“?!

         И поред свега овога – или баш због свега овога – Смиља Аврамов – Икона међу Србима – није ни члан САНУ била и није за њу било државних камера у Србији до '90-тих – ни након петооктобарске окупације 2000.?! Била је члан Међународне словенске академије у Русији, чији председник Сергеј Бабурин је рекао: „Допринос академика Смиље Аврамов науци међународног права, изградњи достојних и равноправних међународних односа, као и борби српског народа за јачање своје националне самосвести се не може проценити – он је огроман... И за нас, њене руске колеге и саборце, смрт Смиље Аврамов је огроман губитак активног борца за праведан светски поредак“!

         Овај однос према Смиљи Аврамов – неодбрањиви је срамотни шамар, који је – заувек – примио српски народ! Продане душе поданичког менталитета, које интерес западног окупатора доводи на позицију одлучивања у Србији – немање образа – „спасава“?! Господе драги... – када ће већ једном – доћи време да сви ти, опскурни ликови, за своја недела буду кажњени лично или стубом срама – који ће сачекати погани траг који за собом остављају?!

Milijana sajt

 

 

Данашњи жестоки рат који западњаци воде против Русије – и против свих православних, преко православља у Украјини – иако као такав није ни препознат ни заступљен у медијима – најјачи је – и скоро, неодбрањив – удар!

           Пре више од четири године, у пролеће 2014. Карл Билт, са позиције шефа шведске дипломатије – говорећи о украјинској кризи, коју су запалили како би сломили Русију – са носталгијом се сећао владавине Јељцина! Схватајући да се Русија под Путином, опет сабира око православља и уздиже до непобедивих висина, жалио је за Русијом '90-тих која је, по њему, тада била боља, јер је била у загрљају „западних вредности и демократије“?! Он сматра да је „у данашњој Русији ситуација много гора. Путин демонстрира приврженост, не међународним вредностима, већ православним. Православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију“?!


         И да ово Билт није изговорио, ко иоле прати глобална кретања, знао би да је удар на Украјину намењен Русији! За Путина то, свакако, није тајна! Није њему Билт отворио очи. Он је на чело Русије и дошао као последица прочитаног Запада коме је, врло једноставно – у две реченице објаснио – да око њега нема дилеме: „Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри, јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима.“

         Управо зато што знају да би војним ударом „добили по зубима“ – ударили су тако да им је победа загарантована и то – без губитака! Данашњи жестоки рат који западњаци воде против Русије – и против свих православних, преко православља у Украјини – иако као такав није ни препознат ни заступљен у медијима – најјачи је, и скоро, неодбрањив удар!

           Дубока вертикала руске државе и руске нације и зачета је – на простору данашње Украјине – када 988. године руски кнез Владимир из Кијева, као паганин, прима хришћанство – и то на Криму – а онда у хришћанство уводи и целу Кијевску Русију, која се – у вери уједињена – подиже у моћну државу и народ!

         У Кремљу је, 15. јула 2015. године, на дан обележавања 1.000 година од упокојења великог кнеза Владимира – Владимир Путин, рекао: „Обуставивши сукобе, поразивши унутрашње непријатеље, принц Владимир је започео формирање уједињене руске нације, припремивши тако пут за стварање снажне и централизоване руске државе“! Ето објашњења откуд удар на православље!

           Украјина има своју канонску Украјинску православну цркву Московске патријаршије (УПЦ МП). Призната је од свих православних цркава са којима чини јединство, локално је аутономна, а саставни је део Руске православне цркве (РПЦ) којој одговара. Ако се зна да су Украјина и Кијев за Русе оно што су КосМет и Пећка патријаршија за Србе, данашњи напад на УПЦ МП није неки велики ребус! У том разбијању у суштини лежи напад на РПЦ и цепање руског етничког и православног бића! То има вишевековну историју иза које стоји Ватикан – који је, још у 16. веку створио унијатску заједницу која је признала папу и римокатоличко вероучење и тако поцепала Украјину на западну унијатску и источну под канонском УПЦ МП. Ти украјински унијати су у Другом светском рату били жестоки нацисти, као што су у Југославији били и Хрвати! На западном делу унијати нису једини расколници, ту је и такозвана Кијевска патријаршија, па Кијевска православна аутокефална црква, и још неколико ситних у зачетку. Украјина је данас, вишевековном заслугом Запада, дубоко подељена држава са два жестоко непријатељски супростављена блока, у којима букти мржња и ратни пламен међу верски подељеном браћом! Е, то је суштина данашње украјинске кризе!

           Оно што је новина у удару на РПЦ је – окретање Васељенске патријаршије под васељенским патријархом Вартоломејом – против јединства православља?! Он, мимо црквеног канона, води преговоре са расколницима и тренутно инсталираном прозападњачком влашћу у Украјини – о давању аутокефалности?! Иако само једнак међу осталима у православљу, али у рукама Запада, добија на снази и – даје себи за право да он цепа Московску патријаршију и удара на њену канонску територију?! Подршка Вартоломеју стигла је пре неколико дана и из Америке: „Сједињене Државе снажно подржавају верске украјинске лидере и следбенике да спроведу аутокефалност у складу са својим уверењима. Ми поштујемо васељенског патријарха као глас верске толеранције и међуверског дијалога“! Дивно! Мада нисте морали улагати напор – и без овога знамо да је ваш!

         Ништа тако као овај напад на православље, не објашњава и данашњу „мантру“, како „треба само гледати будућност и не освртати се на прошлост“ – коју нам је у мозак утиснуо Запад, а ми фанатично прихватили?! Овај – генијално смишљен „трик“ – у дубокој је служби агресије, окупације и отимања наше територије и идентитета?! И тако ми – слепи пред стварношћу – бришемо прошлост, да би је они лакше отели – како би нам уништили будућност?! У томе се и састоји један једини задатак расколништва у УПЦ МП!

         Овај проверени рецепт и на нас је примењен! Удар на СПЦ има дубок корен, а под комунистима и затирање! Они су 1928. на свом Четвртом конгресу Комунистичке партије Југославије (КПЈ), познатом као Дрезденски конгрес, растурајући Србе у тадашњој заједничкој држави – правећи од њих други народ назван по географској одредници где су живели – преименовали им и језик и цркву! Комунисти су тако од – једне једине канонске аутокефалне Српске православне цркве (СПЦ) – напабирчили и хрватску, и босанску, и црногорску, и македонску, и војвођанску православну цркву?! Данас и Шиптари – да би заокружили државолико „Косова“ – хоће да све наше духовно благо тамо и светиње „сачувају“ под косовском православном црквом?! И, видите докле смо данас дошли – а наше „заслуге“ у томе су – немерљиве?!

        Посебним чудесима се „одликује“ такозвана Црногорска православна црква (ЦПЦ), инсталирана да тамо обави раскол у Цркви Светосавској и протера канонску СПЦ?! Иако је мала, не може се занемарити расколничка агресивност, која је у спрези са Миловом влашћу?! Међутим, још увек је број тих „верника“ незнатан у односу на тамошње вернике СПЦ. На то утиче и „младост“ такозване ЦПЦ која је први пут заметнута 31. октобра 1993. године, када су национални Црногорци на Тргу Маршала Тита (а где би друго) на Цетињу за митрополита изабрали рашчињеног попа СПЦ у Америци Антонија Абрамовића, кога је после смрти 1996. заменио следећи рашчињени поп Мираш Дедејић?! Брозова расколничка чеда неколико пута су безуспешно покушавала да ту „направу“ региструју! Коначно, 17. јануара 2000. године, то је и учињено у полицијској станици на Цетињу?! Ова „црква“ – својеврсни раритет и новина под капом небеском – створена је комунистичком промисли – тамо где је Свети дух протеран – а пендреци столују?! Суштина раскола у хришћанству (шизма 1054.) на источно православно и западно римокатоличко, настала је око исходиштва Светог духа. Православни су остали при изворном, непромењеном облику правила апостолске вере од самог настанка црквене историје Вазнесењем Господњим – по којем Дух свети исходи од Оца. Римокатолици су измислили неку своју нову верзију – код њих Дух свети произлази и од Оца и од Сина?! Е, Мило нема кад да се замајава око Светог духа – Он је из Милове „цркве“ – протеран?!

         Од свих црквених правила Мило се једино држи римокатоличке верзије индулгенције (искупљења грехова)! Код њих се почињени греси – ма колики били – уз благослов папе могу откупити новцем?! Међутим, Мило је и у ову римокатоличку трговину – унео новине! Све грехе које је по наредби земаљских моћника (и својој вољи) починио над историјом Црне Горе, њеним миленијумским српским идентитетом и СПЦ-ом, засад је – он наплатио?! Ко ће, кад и како, за његове грехе платити – сам Бог зна! Али – ако буде пред римским папом – то му је завршено! Пара има напретек?!          

         Та „направа“, звана ЦПЦ, данас има и свој раскол у два интересно „партијска“ крила. Једно предводи Мираш, кога су подржавали западни „пријатељи“, расколничка такозвана Бугарска православна црква и миловци, наравно! Друго предводи – новоникли Лав Лајовић! А тек што је Лав посебна работа?! Он се – ничим изазван – из фотеље директора дневних новина „Побједа“ – 21. маја 2017. уз помоћ Мирашеву – запослио у „нову фирму“ – такозвсану ЦПЦ и кроз мање од две недеље постао презвитер?! Свој нови посао, како и доликује – „са радошћу Господњом“ – објавио је на свом Фејсбук профилу?! За мање од годину дана пукла је тиква између Мираша и Лава – те је тако сваки од њих однео „комад“ ове „цркве“! Биће да је овај „лав“ по свој прилици нова расколничка нада, пошто је иза њега стала расколничка Украјинска православна црква, а Мирашу је, изгледа – ударило звоно у једну страну! Е, Боже драги, човек не зна да ли да се сит ситан изплаче или исмеје?!

         Са расколницима у Македонији, која се неканонски одвојила од СПЦ још под вољеним Брозом 1967. много је тежа ситуација, јер и траје дуже. Томе у прилог иде и данашњи став Васељенског патријарха, који је стао уз украјинске и македонске расколнике?! Он се недавно, директно и недвосмислено, обратио и Руској и Српској православној цркви да признају расколнике, наводећи како је то „апостолска дужност цркве да тражи начине спасења наше браће у Скопљу и Украјини“?! А шта се тиче „дужности цркве да тражи начине спасења“ и целовитост њихових матичних, канонских цркава, руске и српске – за тим Вартоломеј није понесен?!

         Међутим – „није ни ђаво црн, колико се каже“ – тешко да би непријатељи све ово постигли без наше „помоћи“?! Мртва је трка између Срба и Руса у доприносу данашњем стању у СПЦ и РПЦ! Колико је, за време комуниста само запаљено и срушено православних цркава и манастира у ове две православне земље, или претворено у штале за стоку, у магацинске просторе... сам Бог зна?! Остале цркве биле су поштеђене!

         Морбидност маште у затирању православља, коју сам, обилазећи Русију 1992. године, видела – у мени је изазвала невиђено запрепашћење! Тамошњи комунисти су се чак „сетили“ да, приликом претварања цркава у касарне – мокри чвор инсталирају у олтару?! Место – у којем се припрема Света причест и призива Свети дух – у које могу ући само мушкарци – и то крштени – комунисти су одредили – за велику и малу нужду!!! Е, оваква Русија – сваком „Карлу Билту“ – била би по жељи?! За тим они пате!

         И није само да пате – не одустају! У шизми 1054. када су тадашњи расколници ударили изнутра, отцепили се од изворног хришћанства – православља – и основали своју Римокатоличку цркву – не да није завршен сукоб – тек тада је почео?! Када се сагледа њихова улога, од данас до шизме, ретко где, а поготово у хришћанској Европи, не стоји Ватикан иза отимања верника, покрштавања, иницирања братоубилачких ратова, благосиљања џелатове руке над православнима (довољно се сетити Алојзија Степинца), отимања територија, прављења нових граница и држава и подвођења под једну – своју цркву, над којима се инсталира западњачка власт?! Нису они ту сами! Не би ни могли! Ту су разни њихови световни саборци и помагачи?! Само кад се крене кроз ову новију историју – од Беча, Берлина, Вашингтона... – а тек Лондона – ко год и да искочи из овога строја – Лондон је ту?!

           Оно што представља посебну опасност јесте данашње понашање васељенског патријарха Вартоломеја, што је доказ да су се инсталирали у сред православља – у језгро – одакле метастазирају кроз православно биће! Упорним радом и неодустајањем данас су дошли до саме посластице – растурају нас помоћу нас самих и – задовољно трљају руке?!

         Којим и коликим то гресима Запад држи Вартоломеја у шаци – кад нема тих пара за које се може искупити – него му за индулгенцију једино признају – да удари расколом по Православљу – сам Бог зна?! Могуће је и да смо га ми православни својим гресима заслужили?! Но, било како било – оно што је била шизма 1054. године, када се поцепало хришћанство на Православље и Римокатоличанство – то је данас Вартоломејево „чинодејствовање“ које ће имати за последицу – расколнички домино-ефекат у целом православном роду!

Milijana sajt

 

    

                     

Мора да ће бити да је случајно – у „незнању“ ЕУропе – остављено Хрватима да, баш они, држе неугашен тај пламен усташтва и фашизма! Не би они тек тако добили ту улогу – да је ЕУропа од њих имали бољих за ту работу. Али – како објаснити помоћ Србије свему томе...?!

 

 

           Ево већ 23 године откад Србима сваки август почиње „Олујом“! Њоме су Хрвати '95. завршили геноцид над нашим народом и – од тада га славе као најважнији државни празник! „Олуја“ им је трајала 4 дана, а почела 4. августа у 4 сата ујутро – када су амерички бомбардери прво ударили по српским положајима – а потом Хрвати јурнули на Србе – протерали преко 250.000, више од 2.000 поубијали, поклали и живе у огањ бацили, па заједно са кућама спалили, отели имовину милијарде евра вредну?! Е, након те '95. свака следећа, до дан-данас, била им је слављење тог срамног и монструозног биланса погрома над Србима – када песмама, поклицима, обележјима, продајом књига Анте Павелића – нераскидиво држе континуитет са усташком еН-Де-Ха-зијом?!


         Ова година ће се бележити и по посебном застиђу и бруки Милове Црне Горе која је на славље послала свога официра да „увелича“ чин завршеног геноцида над српским родом?! Опет у Црној неки нови Штедимлија и Секула Дрљевић – а Његошеве кости у гроб се, од стида, преврћу?!

         Неколико последњих година и Србија је „преломила“ – па се сећа „Олује“! Председник Александар Вучић на овогодишњем сећању, између осталог, рекао је: „Хитлер је хтео свет без Јевреја, а Хрватска је хтела Хрватску без Срба“ и – замерио се свима до председнице им Колинде – која нас је обавестила да нам, због упоређења Хрватске са нацистичком Немачком, неће доћи у Београд?! Е што ме ово растужи – описат вам не могу! Мада, и ја мислим да упоређење није адекватно, јер – Хитлерова Немачка је за њих – мила мајка!

       Али, није овде крај „лепоти“ односа Хрватске према Србији и Србима – и ставу Београда према тој „лепоти“?!

         На конференцији за медије коју је Вучић одржао 7. августа, на првом месту о проблему КосМета, било је речи и о Хрватској и Хрватима! Рекао је како ни једну реч не би променио из говора на Дану сећања на погром Срба у „Олуји“, али – „моја жеља за све бољим односима са Хрватском остаје“?! У тој његовој жељи нигде, да сам ја чула, условљавања било није нити тражења одговорности и казне за стогодишњи геноцид Хрвата над Србима?! Нема тражења да се то питање постави пред надлежним међународним институцијама, изнесе пред све велике силе стављањем на дневни ред Савета безбедности УН, подигне тужба, захтева ратна одштета, тражи ревизија државних јој граница стечених геноцидом над Србима... – ничега нема?! Уместо тога, чусмо све шта Србија ради и радиће за Хрватску и Хрвате, јер – тако је договорио са њиховом председницом Колиндом Грабар-Китаровић, приликом посете Хрватској у фебруару ове године! „Ми хоћемо да се сви Хрвати у Србији осећају добро и да не буду у позицији у којој су Срби у Хрватској који су са броја од 626.000, пали на број од 186.000!“ Онда се похвалио како „све од 24 захтева хрватске мањине у Србији завршавамо“! За потребе Хрватског културно-просветног „друштва 'Јелачић' Нови Сад издваја се 800.000 динара ове године. Мост у Моноштору управо се „решава“. Влада Војводине до четири Хрвата је ангажовала у покрајинским секретаријатима. Договорили смо укључење Хрвата у полицију Србије, посебно у Војводини. Имају лектора за хрватски на Универзитету у Новом Саду. Имају школе, средње и основне, на хрватском у Суботици, Жеднику, Сенти...“! Дато им је „и 500.000 евра за уређење родне куће Бана Јелачића у Петроварадину и још 100.000 евра“ ће им дати. „У Сремској Митровици смо им дали у власништво ( нису хтели симболични закуп од 1 евра на 50 година) дом 'Сријем'“?!

Обнављамо им Дом културе у Таванкуту у вредности 40 милиона динара. Влада Војводине је покровитељ са 2 милиона динара њихове манифестације 'Дружијанца'! Наређено „запошљавање људи из хрватске националне заједнице – завршено“! У договору са бискупима у Србији, њиховој цркви „сва имовина у Србији реституцијом се враћа“...!

         Кад смо већ код ових силних давања, имовине и реституције – и Хрватска је 18. маја усвојила Закон о управљању јавном имовином и на тај начин – супротно потписаном Споразуму о сукцесији – отела имовину српских предузећа у Хрватској – вредну више милијарди евра! Оно што је прилично симтоматично јесте да – махом, ту имовину српских правних лица која су тамо остала – стиче Католичка црква у Хрватској?!

         У овим Вучићевим поклонима Хрватској и Хрватима – чусмо и круну међу уступцима – са далекосежним последивцама – око „места страдања Хрвата у Србији током '90-тих година прошлог века“?! Београд је пристао да им „страдање“ усвоји тачно онако како су га они испројектовали и да се на тај начин од центара где су хрватски злочинци, након пада Вуковара били похапшени и притворени да, као припадници паравојних формација, чекају суђење – у тада још заједничкој држави, пред заједничким органима – направе и прогласе „мучилиштем“ за Хрвате и „логором“ – једнаким хрватским мучилиштима и логорима за Србе – од Павелићевих „јасеноваца“ – до Туђманових „лора“?! Ма ово је – врх?! Уосталом, зар је важна истина – па они и јасеновце, јадовна, јаме по Хрватској данас негирају! Они Николу Теслу бесрамно отимају – преводећи га у Хрвата?! То је једини Србин који им треба – без обзира што су му родну кућу у Смиљану '90-тих сравнили са земљом, јер – знају они да је Србин! Они су и довршетак геноцида над Србима у „Олуји“ прогласили „обрамбеним ратом од агресора“! Они су и пред Међународним суду правде, након свега – нас – тужили за геноцид?! Е, ово је врхунац лицемерја и безобразлука! Сада им је Београд омогућио да означе и инсталирају хрватска „мучилишта“ у Србији – на која ће нам сваке године долазити, побијати своју шаховницу, певати „за дом спремни“, полагати венце, цвеће, лити сузе „жртве“ на тлу „џелата“, позивати све светске камере да прикажу њихова тужна и „невина“ лица са места „страдања“ Хрвата у „монструозној“ Србији – равна њиховим јасеновцима?! Е – то је улога коју они хоће да тим местима доделе и кривотворе истину о њима – а то сами – без власти у Србији – не би могли?! Набрајајући шта све Београд за њих ради и радиће, Вучић је завршио: „То су ствари којима се ја поносим“?! Ма – предивно?!

      

        

         Да не бих понављала под каквим злостављањем данас живи нешто још мало Срба у Хрватској, а шта још све, мимо овога што је Вучић навео, имају – и хоће да имају – Хрвати у Србији, наћи ћете то у мојој колумни: „ВУЧИЋ МЕЂУ ХРВАТИМА“.

         Ове страшне историјске грешке Срба – намерно или из „незнања“ – имају свој дугачки траг! Па њима је пред почетак Другог светског рата 1939. године – исто тако споразумом – тадашњег премијера краљевине Југославије Србина Цветковића и председника Хрватске сељачке странке Мачека – направљена Бановина Хрватска и – ударен темељ данашње им државе! Тај Србин је мирно пристао да се Савској бановини – која је једина и била хрватска – припоји цела Приморска бановина (данашња Далмација), од Дунавске, Дринске и Врбаске бановине узме повелик комад, а од Зетске, ни мање ни више, него – све од Превлаке до Неретве заједно са Дубровником – којој су српски комунисти након рата, Ђилас и остали, придодали и Истру, затим – отели Барању од Војводине и – све то поклонили Хрватима?! Још постоје живи сведоци ове срамне издаје! Е сад, после територије – дошло је време да им поклањамо и српско страдање, тако што их за злочин над нама нећемо питати, нећемо их тужити, све ћемо им опростити и – пристати – да ми будемо „злочинци“, а они „жртве“?! Господе драги?!

         У име чега сва ова жртвовања и понижења Срба?! Чиме смо ми то уцењени?! Је ли то та цена коју – не да смо пристали да платимо – ми молимо да је платимо само зарад пута у ЕУропу – тамо где је повампирени усташлук Хрватске добио благослов и заштиту?! Па, зар би могла Хрватска спроводити отворени геноцид над Србима без заштите и договора са ЕУропом?! Ако ја нисам у праву – како то да им никада из Брисела не стиже ни опомена за сва усташка оргијања над Србима?! Шта – ви то као не знате – шта ли?! Мора да је случајно – у „незнању“ ЕУропе – остављено Хрватима да, баш они, држе неугашен тај пламен усташтва и фашизма! Не би они тек тако добили ту улогу да није процењен њихов „квалитет“ за ту работу?! Није ту у питању само теорија – они су дебело кроз праксу доказали да су непревазиђени! Сви остали заједно ни примаћ им се не могу у маштовитости идеја које су спровели у (не)дело над којим имају искључиво ауторско право – мало ли је! Тешко би ко могао да им угрози прво место које им није тек тако додељено!!!

         Ако је до сада и било неких дилема око улоге коју су добили Хрвати – све су нестале у мају! Док се у Москви, а и у Европи, прослављао 9. мај у част победе над фашизмом – у Хрватској није , али је зато – на тај дан Степинац добио још један споменик испред катедрале у Сиску?! Затим су – под покровитељством Католичке цркве и хрватског Сабора – усред Европе прослављали фашизам и усташство 12. маја у Блајбургу?! Колико знам – о блајбуршком дернеку усташа – Хрватској из Брисела није стигло – ни „а“ ?! Ипак морам рећи – око ове две слављеничке опције сударене у мају – Хрвати су, што јес-јес – играли поштено! Дан победе над фашизмом избрисали су из државног календара и – за Блајбург се определили! Њима кад дође април, кад, „шминке“ ради, дају „сућут“ у Јасеновцу – једва скупе десетак људи да положе венац на то, по методу убијања, најмонструозније место из Другог светског рата! Зато у Блајбург, на величање монструма и кољача из јасеноваца им – долази и преко 50.000 Хрвата! Капа доле! Мени су Хрвати најпоштенија чланица ЕУропе! Ако смо усташе, онда смо усташе! Нашта би то личило да мало славе победу над усташама, па онда мало усташе! С њима дилеме нема – они су за усташство и – тачка?!

 

Milijana sajt

Десетинама година, у ствари столећима, све до овог трена – нема дана – и нема краја – шиптарским злоделима над Србима на КосМету?! Када би се све годишњице – вековних шиптарских зверстава, у овој светој српској земљи, пописале – сваки дан би имао своју трагичну причу. Ево ове најновије, и то само оне где су Срби смртно страдали – нормалан човек то нити може да објасни нити да схвати?! И 13. августа се навршила годишњица када су Шиптари пре 15 година пуцали из аутоматског оружја на групу од педесеторо српске деце која су се купала на реци Бистрици у Гораждевцу – убили двоје, ранили четворо, остали су им умакли испред рафала! Још нико није одговарао – ни за овај страшни злочин и бахатост шиптарских монструма, јер – починиоци су „непознати“ – па је Еулекс – услед „недостатка доказа“ обуставио истрагу?! Тај фамозни „недостатак доказа“ заштитио их је и за кафић „Панду“, и за Рачак, и за жетеоце, и за жуте куће, и за... Сви шиптарски монструми слободни – све их прекрио „недостатак доказа“ – а Срби – што поклани, што побијени, што раскомадани и распродати у органима по Планети, протерани, опљачкани, цркве и манастири попаљени, минирани, гробља испревртана... И, све то – а како их другачије назвати него по делима – зверско племе – ради под заштитом Запада – усред „демократске“ Европе – под мантром да су им „ускраћена“ људска права?!

         „Људска права“ Срба – сведена на Заједницу српских општина (ЗСО) – и после пет година од потписане обавезе у Бриселу и рока до 4. августа, који им је пре четири месеца, напокон, и ЕУропа дала – ладно су игнорисали! Биће да је ова „наредба“ била јавна – а „намигивање“ тајно, јер – баш би Шиптари урадили нешто контра својим менторима?!

         Рамуш Харадинај – уместо да се правда око ЗСО – прети свим Србима до Београда, да им случајно не падне на памет да прогласе аутономију „на северу и крше законе“ ИСИЛ му државе „Косова“?! „Нико нема право да предузме унилатералну акцију“, у супротном – „би ће адекватно одговорено“?! А на шиптарску „унилатералну акцију“ отимања КосМета, на који су се смишљено – из своје државе Албаније излили – нико ни „а“?!

         Два дана пре тога, бивши албански премијер и министар одбране, а сада министар албанске дијаспоре Пандели Мајко – са сред КосМета саопшти нам датум стварања велике Албаније: „Желимо да отворимо границу између Албаније и Косова. Премијер Еди Рама ми је рекао да је донета одлука. Од 1. јануара почиње слободно кретање између Албаније и Косова“?! Дивно?! Једино што се не зна докле им је све „Косова“, јер и следећи из низа шиптарских монструма Хашим Тачи чека „међусобно признање између две државе“ и поставља услове: „Приштина не прихвата поделу Косова нити размену територија, већ само корекцију граница, односно прикључење Прешевске долине Косову“?!

         Мало помало – дођосмо до бербе „плодова“ – свих оних „наших великих успеха“?! Све што је нашим преговарачима и наређивала и „намигивала“ ЕУропа, они су – као своју „патриотску дужност“ – ревносно обавили! За почетак, а најважније – истерана је држава Србија с КосМета?! Сад иде последња фаза – „коначно решење“! Ове остале работе са Шиптарима су – за неко следеће „Косова“ које нас чека?! Ту спада и онај аутопут од Ниша до Приштине, који Меркелица обожава – а Београд „извршава“?! И – док нас праве лудима – како је то за наше добро – Шиптари раде посао – на хиљаде станова већ су купили у Нишу?! Где је, овде, Београд?! Где су те мере које може – а неће – да предузме угрожена држава да се заштити?! Је ли то, за једно 50 година – следећа „прешевска долина“?! Је ли то следећа шиптарска граница – и докле – којом ми „у незнању“ – миц по миц крунимо државу коју су нам преци – пре миленијума – стварали и остављали?!

         Док се Шиптари, све по плану „Призренске лиге“ – шире као епидемија – стиже „спасоносни“ одговор из Београда да се „разграничимо“ и то тако – да „обе стране нешто добију, а нешто изгубе“?! Боже драги?! Па шта год да Шиптари добију – само су добили и ништа нису изгубили – јер то и није њихово! А шта год Срби „добију“ – увек су изгубили! Колико год КосМета да се Шиптарима поклони – тиме се увећава велика Албаније на једној страни – и за толики део смањује Србија на другој?! Где пронађосте овај „реципроцитет“ – кумим вас Богом – у којем Албанија и Шиптари само добијају, а Срби и Србија само губе?!

         Појашњење „реципроцитета“ и „коначног“ решења, 9. августа даде председник Србије Александар Вучић: „Ја се свакако залажем и то не кријем, и то је политика коју представљам, а да ли ће она добити подршку народа или не, али ја се залажем за разграничење са Албанцима“?! У овом „коначном решењу“ – нигде не препознах – а шта са Шиптарима широм остатка Србије?! Ајмо редом!

         Ма, Вучић још и не у'вати ваздух – кад груну гомила „аналитичара“ да одбрани „спасоносно“ решење које се први пут појавило од „храброг човека спремног да пресече“! Ударише и у глас народа, наватавајући „случајне“ пролазнике по КосМету – сви изреда траже „коначно решење“?! И сви председници 10 српских општина са КосМета – траже што и „случајни пролазници“?! Мене се дојмила „одбрана“ генералног секретара председника Србије Николе Селаковића: „Ми смо опцију чекања проверили у последњих 19 година и толико чекамо да нам неко други донесе решење. Председник Вучић се залаже за решење које избегава сваки рат у будућности. Да нам сачува образ“!

         Ово ми је, што би млади рекли – врх?! Ем нема рата, ем „сачуван образ“ – и то сачуван – не на било чему, него – баш на КосМету?! Признајем – оваква комбинација с „образом“ – до овога тренутка ми ни на памет падала није?! Е, кад ме већ госн Селаковић разавети – почех и ја да размишљам – како се још трајније заштитити од „погибије“...

         Најмање бисмо имали рата да све што нам траже поклонимо и то – све одједном – да се не мрцваримо годинама?! И КосМет и Војводину и Рашку област и Прешевску долину и Врање и Лесковац – све до Ниша?! Шта ће нам овај баласт од државе?! Како без државе живе Роми – где разапну чергу – док их не отерају – то им је држава! Путују, мењају државе за које не морају да ратују и – тако „чувају образ“?! Ми се укопали овде на једно место скоро миленијум и по (то по подацима које нико не спори, да не узимамо ова најновија истраживања која броје десетке миленијума)?! Вала, што је доста – доста је! Распродамо, брате, све – чергу на леђа и – пут под ноге! А образ – „сачуван“?!

         Решење вам је „храбро“, што јес-јес, али – преписано?! Па, овако се ми „разграничавамо“ са Шиптарима од памтивека?! Они окупирају један део, поубијају и протерају Србе, отму им све, а истовремено – „бурекџиницама“ запишају следећи терен – за следећу отимачину?! Такво „разграничење“ са Шиптарима и сад је предложено – њима очишћено „Косова“ – нама сви Шиптари ван КосМета широм централне Србије?! Какво је то разграничење?! Је ли то „због наше деце“ – „да не остављамо терет нашој деци“?! А шта да раде „деца“ једног дана са Шиптарима који су вам сада ван „Косова“?!

         Нема шта – лепо смишљено! Лепо смишљено је било и ширење Шиптара по целој Србији – од Шар Планине до Суботице?! Оно – тик уз Албанију – комплет су преплавили, отели и сад кажу ако се Срби дрзну да крше „Косова“ законе и прогласе аутономију на северу – „добиће адекватан одговор“?! Где је теби, Београде „адекватан одговор“ – на свеукупни шиптарски план и поход на Србију?! Ево су ти Шиптари окупирали и Прешево, Бујановац, Медвеђу – то није на КосМету?! Како то Шиптари кроз све градове у Србији заузимају централне позиције на којима су развили свој „бурек“ и дубоко пустили корен – док на КосМету хапсе, убијају, прогоне Србе, пале и отимају немањићку имовину?! Кад ће нас сачекати „коначно решење“ за ова следећа места са мапе велике Албаније – која окупирају и која су већ окупирали?!

         Уместо што нам претите да морамо што пре поделити КосМет са Шиптарима – јер „за коју годину оде и Врање и Лесковац“ – што нам не кажете шта радите да их спречите у агресији и ширењу на српска „врања“ и „лесковце“?! Где је предлог државе да се коначно реши вековни проблем који Србија има с Албанијом и њеним народом?! Уместо тога, ви запели да их још нашим парама и трудом помогнете, ишколујете, лечите све до Ве-Ме-А, запослите, дате им документа, изградите путеве, повежете их и – по принципу „кључ у руке“ – препустите отимање места за местом по Србији?! Значи – сад им поклоните део Србије – да буде само њихов и темељно очишћен, а – на све начине да им се помогне – да остатак државе преплаве, развију бизнис, јер, Боже мој – Срби не знају „испећи бурек“?! Онда ће да се саберу, организују у партије, запоседну парламенте – локалне и државни – поделимо им ресоре по министарствима, па ударе у захтеве за равноправношћу шиптарског и српског језика, траже аутономију на којој ће тада бити већина (као данас у Македонији), траже „људска права“, која ћемо им – под обавезно дати – због свих њихових „људских“ поступака над Србима од када су их Срби пустили у своју земљу?!

         Је ли то то коначно и трајно решење?! Како нађосте принцип реципроцитета у оквиру – савојих – граница?! Где вам је ту Албанија, која – мучки и покварено – десетинама година гура свој народ – у нашу државу?! А онда дођу Пандели Мајко и Еди Рама – „отварају“ границу – спајају се са српским КосМетом – и шире у велику Албанију?! Уместо да се инсистира на односу Београ –Тирана, пристало се на однос Београд –Приштина и тако – амнестирала Албанија која је кључ свега?! Како се то догоди да је Албанија амнестирана?! Шта – то вам ни на памет није пало?!

        Кажете: „лако је критиковати – дајте решење“?! Ево, ја сам га дала, још 2013. Тада је било – скоро – илузија! Сад више – није! Јер, толико тога је промењено на светској сцени! Ко хоће да се упозна са овим предлогом, наћи ће га на мом сајту milijanabaletic.com, или интернету, под насловом „Предлог решења српско-албанског сукоба“. Састоји се од текста и мапе. Не кажем да је савршен, а поготово пут није лак, али – поставите то питање пред великим силама на Савету безбедности УН – па да пробамо! Е – то би био реципроцитет у разграничењу, коначно решење које гарантује трајни мир и – чува образ!!!

Milijana sajt

 

 

 

Ако би икако могло, апеловала бих да ови западњачки лобисти и којекакви аналитичари, својим мудросањима не скачу по нама преко екрана и убеђују нас како њиховим газдама Балкан и није нешто посебно битан?! Није битан – него међу најбитнијима битан – нажалост! Толико битан да га они – без некаквога чуда – препуштати Балкан неће!!!

 

         Ако је ишта данас читљиво то је ова очигледна позиција у коју су смештени Срби на Балкану! Нема више дилеме да ли је западњацима Балкан битан – када је цео окружен НАТО-ом, јер ваља спречити Русију да му се у трбух – преко Македоније, Србије и Републике Српске – уклини!

         Они падоше с ногу од уцена и обећања којима нам, наизменично, испред носа машу како би до краја ставили чизму на овај простор и по своме га „уредили“! Слећу, узлећу, скачу по нама, вршљају по земљи, ситна писма пишу и у тачке сричу, организују сусрете и самите „балканских држава“, а на сваком за сто – дрско попере – свога монструма „Косова“!

         Међу све адресе са којих су нам написмено испостављани ултиматуми за черупање територије и отимање КосМета, уписа се и главна – Вашингтон! Тамо су пет чланица квинте: САД, Британија, Француска, Италија и Немачка, у 11 тачака, до у детаљ, разрадиле услове Србији, чији је циљ потпуни суверенитет „Косова“ и његово учлањење у УН! Ту је и најдемократскија тачка вашингтонског папира – да се у Савету безубедности укину или затворе за јавност редовне седнице о КосМету?! Да му се судбина закуца тајно иза затворених врата, јер – тако се лакше отима! Овој „демократији“ оштро су се успротивиле Русија и Кина!

         Полазни акт за овај документ је извештај њјујоршког Института Исток-Запад, који је предложио и санкције против регионалних лидера и земаља Западног Балкана, ако не буду поштовали овај пакет мера! Помиње се и јавни политички притисак, укидање или смањивање финансијске помоћи европских и америчких фондова...! Ма, само ви да нама платите за уништено НАТО бомбама, а што се ваше помоћи тиче – нека, хвала!

         Ту је и тачка, која је такође „испаљена“ у Србију, али кружном путањом путује метак! Квинте су одлучиле да притисну све чланице ЕУ које нису признале „Косова“ да га признају! Ту је Шпанија кост у грлу! Она, откад је Каталонија одржала референдум о самосталности – толико се бори за целовитост Србије да јој Београд ни примаћ није! Мене просто стид обузме кад видим с колико принципијелности ни један шпански званичник ни за сто неће са Шиптаром с „Косова“ да седне, ни на скуп да уђе где Шиптари разапну заставу лажне државе! Ми – тај ретроградни став принципијелности – немамо?! Е, то нама – ту мекану лакоћу савитљивости – наши западни „пријатељи“, ем „цене“, ем трљају руке!

         На Самиту ЕУ и земаља Западног Балкана 17. маја у Софији нису им биле све ЕУуропејске чланице! Шпанском премијеру Маријану Рахоју није пало на памет да седи за истим столом где се „Косова“ третира равноправно као држава! Он је још пре два месеца рекао – да га његове слике у заједничком албуму са косовским Шиптарима на том Самиту – биват неће! Ми смо послали председника државе и – тако поручили да волимо да се „сликамо“ и да немамо никакав проблем да нас насмејане с Тачијем урамљују!

         Самит је због тога и одржан по Гимних формату, што значи да сви учесници буду без назива и обележја земаља! Да се не помиње ни једно име држава Западног Балкана, био је услов да, унапред договорену, Декларацију усвоје све чланице ЕУ – и оне које су признале „Косова“ и оне које нису! У њој пише: „Потврђује се недвосмислена подршка европској перспективи Западног Балкана, а партнери са Западног Балкана се обавезују да следе европски пут као свој стратешки избор“! Сад „кад ће – не зна се“! Али, да сад следи гњечење, следи – и то на дугом штапу!

         После оног самита у Солуну 2003. земљама региона обећано је пуноправно чланство, а сада – само „перспектива“! Пред том шареном лажом обећања – и моћним притиском ломљења кичме – трагикомично се утркујући ко ће испунити што више ЕУропејских наредби – постројени као ђачићи стоје Србија, Црна Гора, Албанија, БиХ и Македонија! У овај скуп држава који је добио име Западни Балкан, гурнули су и – творевину „Косова“, што је за Србију додатни метак у потиљак! Након свих уцена и испуњавања наредби, пошто смо још 2008. потписали Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и добили статус кандидата, од 35 поглавља Србија је затворила само 2, отворила 12, а кад ће их затворити питање је за милион долара! Остало је још 21 поглавље које ни дотакли нисмо, а кад ћемо – и то иде у оних милион долара?! „Косова“ им је, засад, потписало само ССП, а статус кандидата не може да добије док га не призна и оних 5 чланица ЕУ које то одбијају! Е, зато су „квинте“ вашингтонским папиром наметнуле притисак на непослушне чланице ЕУ! Сад, како ће то притискање изгледати и хоће ли и која попустити, једва чекам да видим, пошто све оне то не раде због нас – због себе раде! Шпанија због Каталоније! Румунија због Тријанонског споразума и мађарске мањине која има претензију да јој отцепи део територије! Словачка из истог разлога! Грци због Кипра, а Кипар због себе!

         У читавом овом балканском замешатељству Србија им је епицентар за гажење и растурање! Тај фашистички однос према српскоме народу и територији – где год да се налазио и налази на простору бивше Југе – такво умеће упакованог правдања злочинаца и испостављања рачуна жртви – тешко да ћете игде наћи! Е, то је виртуозност! Како они само упорно и мудро ћуте над најеженим усташтвом у Хрватској! Како жмуре пред „јасеновцима“, „Бљеском“, „Олујом“, „Блајбургом“... Како из петних жила – од НАТО бомби до разних самита – подржавају шиптарску окупацију и фашизам на КосМету – све до „жутих кућа“ – и све ово под паролом : нећемо прошлост, хоћемо будућност – али само ону „будућност“ са достигнутих или отетих позиција! Како се и колико отело и на који начин – о томе нема дискусије, јер – Србима је отето! А још није крај!

         Западни „пријатељи“ даве и кезе нам се у лице, час лично – час преко наших комшија које су нам гурнули на живот, имовину, територију, историју... Зар би Хрвати

били тако умишљено моћни и радили шта им се хоће – не од јуче – више од 100 година – да нису нахушкани у сврху удара на Србе са западне стране! А тек Република Српска – њима је мрак пред очима и српско уво с оне стране Дрине – камо ли толика Српска! Можете мислити које јој добро мисле и раде!!! Сад су јој заиграли хаос пред октобарске изборе и то преко несрећног случаја и неразјашњене смрти момка Давида Драгичевића („Правда за Давида“)?! Кад се само сетим како су '90-тих убијали по Србији, а пиштољ у руке „стављали“ Милошевићу не би ли га срушили с власти и Србију сломили – све ми ово некако на то смрди!!!

           Одовуд с друге стране гурнули су Шиптаре као бабарогу на Балкан и дали им задатак да плаше великом Албанијом околне народе и државе – не би ли сви, главом без обзира, бежали у НАТО и у његовом се „загрљају“ од Шиптара и велике Албаније „спасавали“! Суштина је, заправо, спречити руски утицај на Балкан – куд ћеш бољи фазон од овога! А тек кад видим како гризе машинерија коју су упрегли за подршку пројекту им кроз „независне“ новинаре, невладин сектор и поједине назови политичке странке – могу мислит колико ли је ова логистика плаћена!

         Њима се овде поред Русије и Кина уклинила са својим економским интересима и експанзијом на свом „путу свиле“! А ова мудросања којекаквих аналитичара који нам скачу по екрану, убеђујући нас како њиховим газдама Балкан и није нешто посебно битан – није битан него међу најбитнијима битан – нажалост! Они га, без некаквога чуда, препуштати Балкан неће!!! Зато, између осталога, жмуре и на све најежене авети које су зинуле на православне Балкана, од шиптарских терориста, кампова за обуку исламских екстремиста посејаних од Македоније преко КосМета и Рашке области до Босне, па ћерај све до повампирене усташије кроз Хрватску до Блајбурга! Мало-мало па заливају и Сулејмана Угљанина који покреће такозвану „Сјеничку декларацију“ из 1917. године! Сад се овај „јунак“ сетио тадашње групе муслимана који су сматрали да им је учињена неправда због кидања везе са пораженим Османским царством, чиме су неке аге и бегови изгубили привилегије, па су тражили да се, после Балканских ратова, Рашка (такозвани Санџак) подељена између Србије и Црне Горе, припоји БиХ или да добије самосталност! Сад нам се Угљанин, подупрт са стране – мало-мало па, тога у'вати?! А Шиптари – више ти они неће у велику Албанију само КосМет – хоће све до Ниша! Прешево, Бујановац, Медвеђу – то се већ подразумева! Толико су нас сколоврчили са свих страна да ми пуштамо причу – дај да се спаси што се спасит може, или – „да сачувамо шта можемо и изгубимо само оно што морамо“?! Значи – да смо дошли до става да „морамо да изгубимо“ – дошли смо?! За почетак – довољно!

         Комшилук, попут Хрвата, Шиптара и осталих, ништа је понекад – шта све Србија у кући не гаји од невладиног сектора, „независних“ новинара, неких назови интелектуалаца, појединих партијских првака...?! Онај некадашњи Чеда Јовановић, који је '90-тих у поцепаним патикама предводио побуне против Милошевића по Београду – данас пребогат са фабрикама, џиповима и обезбеђењем – на шиптарским скуповима по Приштини грли се са првацима УЧК-а и тврди да је, што се њега тиче – „Косова“ самостална држава?! А општепознати добротвор Србије и Срба Ненад Чанак – уз КосМет је увезао и Војводину! Као председник скупштинског Одбора за европске интеграције на међународни скуп „Идејом ЕУ до мира и развоја“ 11. и 12. маја, у Београд је и парламентарце „Косова“ и Каталоније позвао, али га омете председница Скупштине Маја Гојковић, након Шешељевог инсистирања! Ове прве је звао зато што отимају КосМет, а друге у инат Шпанији, зато што је против шиптарског отимања КосМета! Тако је Чанак све што се КосМета тиче, а да је у његовој моћи, покушао да увеже како би помогао Шиптарима не би ли победили Србе! Његова подршка Каталонији да се издвоји из Шпаније, има још једно извориште – необуздану „љубав“ да се разбије Србија и – Војводина јој се отме! Ма, свака вам част „људине“! Нисте ви криви! Мало ви и радите колико би требало – с обзиром на шансу коју вам Србија – упорно – годинама даје?!

Milijana sajt

Страна 2 од 9

Правна помоћ

Преузмите stream за Ваш player!

winap windovs media tunein tunein2

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

cirilica dobrica eric
jadovno

КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ

Телефон: 011/409 22 84

Skajp адреса:  snaga.naroda2

Email:  [email protected]