Укључење у програм - Телефон: 011/409 22 84 Скајп адреса: snaga.naroda2

naslovna paypal2

Подржите радио

Обавезно је унети износ дoнације: ДОНИРАЈТЕ ОВДЕ

:

Facebook

Пратите нас

Могло је то бити 2003. године, када сам за једну локалну бањалучку телевизију изјавио „Лаж је замијенила истину, неправда правду...“. Из мене је тада проговорила мука више хиљада српских породица које су криминалним судским пресудама (а поништавањем уговора о размјени некретнина) избациване на улицу. Тада нисам био свјестан да тај процес замјене истине лажима, добра злим, прожима читаво људско друштво, различитим начинима и снагом. Сљедеће размишљање, мене као рудара по професији, подстакнуто је информацијом да је један бивши министар (65 г.) напаствовао дјевојчицу од 16 љета.

Човјека никада и на који начин не можемо доживљавати као искључиво засебну, изоловану јединку, која искључиво дела самостално, у зависности од структуре личности, а без утицаја васпитања, породице и друштва, а поготово без утицаја два извора, добра и зла. И та два извора најзначајније дјелују на човјека, који опет, својом највећом вриједношћу, слободом избора, дефинише своју личност. Наведено није оправдање за злодјела човјекова, већ покушај да се препозна највећи непријатељ и начин да се он побиједи, што би резултирало смањењу људског злодјелања. Један извор нуди истинску слободу, истину, љубав, правду, Живот, а други икључиво супротно, наопако, неслободу (привидслободу), лаж, страст, неправду, смрт.  Ово друго се врло вјешто и лукаво намеће и то преваром, опсјеном, имитацијом, искушењима а често и силом. Задобијање благодети првог извора не постиже се пасивношћу и песимизмом, већ сталном активношћу и надом, борећи се против искушења и „оружја“ другог извора. Крајњи циљ те борбе је остварење човјека по лику Божијем.

И све се то одражава на све сегменте људског друштва, политику, економију, науку. И највећа опасност неолиберализма (али како год назвали систем) није у томе што ће се преко њега покушати загосподарити свим земаљским ресурсима, довести човјека у робовласнички однос, већ у томе што се хоће, анестезирањем душе,  уништити човјек који је по лику Божијем, и покушати створити човјека који је у служби лукавог.

Има велики број примјера и у новијој историји гдје је лаж искориштена као повод за стравична злодјела. Навешћу само неколико примјера који се полако али сигурно разобличују. Лаж је била да је Ирак (2003. г.) посједовао оружје за масовно уништење – посљедица је била разарање државе са огромним жртвама и материјалном штетом. Лаж да је био масакр у Рачку, послужила је за НАТО агресију на Србију и Црну Гору (1999. г.). Лаж да су Срби починили геноцид и силовали 300 хиљада Муслиманки, била је повод за НАТО  бомбардовање Српске Републике (1995. г.), што је утицало на исход рата у БиХ.

У свијету је присутан процес озакоњења ненормалности и лажи, што у значајној мјери спречава нормалног човјека да се против истих бори. Озакоњују се истополни бракови и усвајање дјеце од стране таквих. Покушава се наметнути закон о забрани порицања геноцида и то оног који се није догодио.

Кажу медицинари да постоји одређен проценат људи који у себи имају латентну  настраност (хомосексуалност, педофилија) и друго сјеме зла које се може лакше реализовати ако то и друштво допушта, или чак сматра за „ин“, што би опет довело до још већег ширења тог зла.

Занимљиво је да у свијету кампању за озакоњење ненормалности воде невјерујући људи и да постоји моћна антирелигиозна снага која покушава да разори религију, а посебно Православље. Могуће је да ћемо бити свједоци не више прикривеног, већ потпуно отвореног сукоба система вриједности, истинског оптимизма и песимизма, антирелигиозних и религиозних снага.

Човјек треба да је оптимиста, зато што је  Богу све могуће и што Он види будућност и човјеков избор као и побједу човјека који је по лику Божијем, иначе га не би ни створио. „Кад је Бог са нама, ко ће против нас?“.

Бања Лука,                                                                                       Предсједник Покрета

21.06.2019.                                                                                              Дане Чанковић    pecat

izbor je nas sajt

 

Премијер Србије, Ана Брнабић је током свог говора у чувеном Четам хаусу у Лондону поново изнела скандалозан став о улози Русије у Србији. Наиме, на директно питање о утицају Русије она је рекла: „Надам се да ће, када се једном разреши косовски проблем, Русија изгубити превелику политичку тежину коју сада има. Тако да ће наши односи бити више избалансирани и да ће се свести на економску, тј. енергетску сарадњу.“ Преведено на свакодневни језик, испада да премијерка сматра како је Србија талац Русије што се уклапа у модел британске пропаганде која управо и наводи то да се Кремљ меша у политичка питања у Србији и да је циљ тога изазивање рата. Посебно је скандалозно то што премијерка принципијелну подршку Русије суверенитету и територијалном интегритету Србије сматра „превеликом политичком тежином“, а по њеном мишљењу излаз из тога је „разрешење косовског проблема“ и то очито по неком моделу који заобилази Савет безбедности и Резолуцију 1244 јер управо Русија доследно брани овај међународни документ.

Свима нама још у ушима одзвања Брнабићкин интервју америчкој агенцији Блумберг са којим је практично започела премијерски мандат, а у оквиру којега је изнела ставове врло сличне овима из Лондона. Тада се власт оградила од тог интервјуа уз објашњење како је погрешно интерпретиран. Поставља се питање да ли ће и сада бити слично објашњење иако је ово речено у директном преносу премијеркиног говора.

Ми Слободари указујемо да ово што је изрекла Ана Брнабић директно потире све оно што причају други носиоци власти у Србији и што се сходно томе могло сматрати политиком наше државе. Њен став је поготово у супротности са политиком коју спроводи председник Србије, Александар Вучић који је чак добио високи орден Руске Федерације и то управо због ојачања веза две земље. Имајући то у виду веома је чудно да премијерка сања да се односи Србије и Русије смање у односу на ово што имамо сада, а да са друге стране председник добија одликовања за успостављање односа онаквим какви су они данас. Нешто ту дебело не штима!

Ana Brnabic sajt

СНП- Избор је наш, сматра да се о свим суштинским питањима по народ, он треба изјаснити на референдуму, који је најдемократскији начин одлучивања. Питање уласка у НАТО јесте такво суштинско питање, зато је Покрет замолио истакнуте појединце из региона, који се баве политиком, аналитиком, правом, историјом, да дају своје мишљење у вези евентуалног уласка дјела српског народа, (кроз Српску и БиХ) у НАТО.

Њихове ставове и мишљења преносимо кроз сљедеће прилоге.

Андрија Мандић, Предсједник Нове српске демократије: Искуство из Црне Горе

Ми смо се у Црној Гори залагали да се одлука о уласку у НАТО пакт донесе на референдуму. И поред свих механизама којима власти прибјегавају приликом избора у Црној Гори, они се нису смјели усудити да по питању чланства у алијанси која нас је бомбардовала распишу референдум јер је процјена била да га сигурно губе и да апсолутна већина грађана Црне Горе није за чланство у том савезу. Ми смо скупили преко 100.000 потписа за расписивање референдума по том питању али је парламент са нерегуларном већином угурао Црну Гору у НАТО. Поучена нашим искуством Република Српска мора да развија снажније одбрамбене механизме да се заштити од НАТО пакта. Предност коју ви имате јесте у томе што Срби у РС нису национално дискриминисани као што је то случај у Црној Гори. Између осталог због противљења чланству у НАТО пакту колега Милан Кнежевић и ја смо осуђени на по пет година затвора у монтираном судском процесу од стране режима Мила Ђукановића.

Свакако на уцјене Бошњака по том питању не треба пристајати и тако нарушавати стабилан и јасан спољнополитички правац који је заузела Република Српска.

 

Мр. Жељко Будимир, виши асистент Факултета Политичких наука у Бања Луци: Народ је извор суверенитета

У свим демократским политичким системима народ је извор суверенитета државе. Питање уласка у неки систем колективне безбједности најдубље задире у суверено вршење власти над одређеном територијом. Зато је механизам директног народног одлучивања кроз референдум о приступању војном савезу какав је НАТО, једини демократски прихватљив начин. Са друге стране, Сјеверноатлантска заједница је третирала српски народ током ратних 90-их година  као непријатеља и неколико пута ратовала против њега. Тиме је мјењана војна равнотежа снага у корист наших непријатеља. У случају уласка БиХ у тај војни блок политичког Запада, промјенила би се и политичка и безбједносна равнотежа успостављена Дејтонским мировним споразумом на српску штету. Дејтонска уставна равнотежа чува какву такву стабилност у БиХ. Такође, уласком у НАТО улази се у нови Хладни рат, који се огледа у војно-политичком надметању прије свега са Руском Федерацијом и НР Кином. Ове велике силе ни на један начин не угрожавају српски национални интерес. Зато Република Српска мора остати војно неутрална у 21. веку.

 

Адв. Владан Глишић, Народна мрежа: Народ против НАТО

Потреба НАТО да бахато гази све тековине демократске цивилизације и да ускраћује право на институције демократије српском народу већ је него очигледна.

Чак и фарса са референдумом у Македонији, када народ није дао подршку плановима за одрицање од идентитета како би постали део НАТО-а била је због окруживања Србије и утеривања српског народа у тај војни лагер.

Свињарија са убацивањем Црне Горе у НАТО без референдума и преко корумпираног Ђукановићевог режима само потврђује да НАТО наставља да води рат против Срба само другим, неоружаним средствима.

Сада, када се низом уцена и притисака покушава Република Српска погурати на путу приласка НАТОу кроз наводно безазлене МАП-ове и сличне фалсификате јасно је да се Срби морају бранити од тог војног лагера али такође неоружаним средствима.

Референдум на коме би се народ Републике Српске изјашњавао о даљим корацима Српске (макар преко БиХ) ка НАТО-у је услов свих услова опстанка Срба и Српске.

Ако неко и мисли да је питање НАТО-а одвојено од питања опстанка нашег народа на просторима западно од Дрине нека само погледа положај Срба у Црној Гори. Није то НДХазијско понашање режима Мила Ђукановића према Србима нешто што нема везе са НАТО већ је његово понашање према Србима последица његовог давнашњег договора са Бриселом и Вашингтоном да Црна Гора буде део НАТО.

Колико је тешко бити Србин у Црној Гори знамо сви, а тамо НАТО-капое чине Црногорци који још нису (надам се да и неће) окрвавили руке српском крвљу. Можемо мислити како ће горљиво и са колико ентузијазма посао НАТО-капоа радити Муслимани и Хрвати који су своје праве намере према Србима показивали већ неколико пута у прошлом веку.

Данас не морамо да се бранимо са оружјем у рукама јер данас ни Русија а ни Кина нису оно што су биле крајем прошлог века. Ни ЕУ, ни САД нису више оно што су биле тада. А нешто се изгледа мења и у Србији. Зато је довољно да користимо стари, проверени, ненасилни и демократски институт – референдум. Без референдума више ни један корак ка НАТО. То је модел како у Српској народ може против НАТО.

Доц. др Александар Врањеш: Једини исправни пут

Народна скупштина Републике Српске прогласила је војну неутралност која ће бити на снази све до расписивања референдума на којем би била донесена коначна одлука о приступања било којем војном савезу укључујући и Сјеверноатланску алијансу. Питати народ у Републици Српској да ли жели улазак у НАТО је једини исправан пут и од њега никада не треба одустати. Анкете годинама уназад показују да се само 7-8% процената грађана Републике Српске изјашњава за улазак БиХ у НАТО. Тако да би тај референдум био прилично извјестан када је ријеч о српском народу. Како ови подаци нису непознати представницима међународне заједнице и бошњачке политичке елите, претпостављам да би тражили два излаза из ситуације да Република Српска референдумом блокира улазак БиХ у НАТО: први би се односио на заобилажење референдума, а други на одржавање заједничког референдума на нивоу БиХ чији би се збирни резултати узели као коначни. У оба случаја воља српског народа била би негирана. Тако да је задатак Народне скупштине Републике Српске да у наредном периоду донесе низ одлука које би спријечиле овакву ситуацију и заштитиле право српског народа да путем референдума одлуче да ли желе улазак у НАТО.

 

Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет: Српска да следи Србију

Република Српска мора инсистирати на томе да у погледу политике према НАТО пакту она у потпуности следи позицију Србије. На тај начин скида притисак са себе, а уједно међународној јавности јасно ставља до знања да је Србија гарант „Дејтонског споразума“ и да је сходно томе нормално да се око тако крупних питања усаглашавају политике. У том правцу би изјашњавање људи на референдуму веома помогло да се позиција војне неутралности још додатно учврсти и направи тај народни бедем који би чувао институције Републике Српске од сигурних насртаја које врло брзо ваља очекивати.

Оно што се наравно никако не сме сметнути са ума је како је питање коначног статуса Косова и Метохије у апсолутној вези са чланством Србије, па самим тим и Босне и Херцеговине у НАТО пакту. Уколико власт у Србији пристане на тзв. „историјски споразум са Албанцима“ то ће онда бити окидач за јаку НАТО кампању у којој ће се кињити „Руси који нам нису помогли“, док ће се са друге стране форсирати теза да само у оквиру НАТО пакта сви Срби могу бити под једним кровом. Углавном, оно чега морамо бити свесни је да је тренутак великог обрачуна близу и да као народ морамо бити спремни да још једном истрајемо, а онда је победа извесна.

 

Др. Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета, Црна Гора: Да се не доживи срамота   

Уласком у НАТО савез Република Српска би се придружила злочинцима и оправдала злочине према сопственом народу. Злочиначким бомбардовањем Републике Српске, Републике Србије и Црне Горе сам НАТО савез одговорио је на то питање. Власт у Црној Гори није издржала искушења, издала је свој народ и ушла у историју највећих бешчашћа. Нажалост, та срамота је пала и на српски народ у Црној Гори који без подршке својих сународника и савезника живи поништавање своје часне историје. Желим да Република Српска не доживи нашу срамоту.

 

Џевад Галијашевић, геополитички аналитичар и стручњак за тероризам: Не у НАТО, мир међу Србима и Бошњацима

Иницијатива да Република Српска изађе на референдум и да се на њему јасно опредјели у односу на приступање војним алијансама и савезима, представља одбрану слободне Српске али и напор да се спаси заједничка држава и мир међу Србима и Бошњацима.

НАТО, као главни свјетски убица, је узрок највеће несреће широм планете, свакако и у Босни и Херцеговини а посебно несреће причињене српском народу. Разарање српског политичког и животног простора, разбијање Југославије, бомбардовање Републике Српске у два наврата, прогон Срба из Хрватске, рушење Србије њених градова, путева, мостова, фабрика, школа, обданишта и покушај њеног комадања, отимање Косова... и стални притисак на Српски народ и његов свакодневни живот.

Све је то планирао, организовао и спроводио тај савез... НАТО.

Могу ли Бошњаци и њихове елите у Сарајеву уопште схватити шта значи уцјењивати Србе и Републику Српску да уђу у НАТО како би они формирали неки Савјет министара, који никоме не користи, и ничему не служи осим што одржава привид постојања и функционисања заједничке државе.

А заједничка држава Босна и Херцеговина не постоји, у главама, мислима и осјећањима а још мање у друштвеним односима или институцијама.

Милиони мртвих муслимана  на Блиском истоку; немилосрдно рушење Србије и Југославије – убијање народне браће Срба осиромашеним уранијумом који убија „а не боли“, свједоче да НАТО не бира него руши све што му се не покори.

Уосталом: референдум није баук ни антидржавна активност већ начин уређивања друштвених односа и прибављања мишљења народа о важним политичким питањима. Изабрани представници у парламентима тј. законодавним представничким тијелима представљају механизам посредне демократије док на референдуму се непосредно изјашњавају сами грађани који су најбољи познаваоци властитих интереса.

Зато: сви у Републици Српској морају на референдум! Другог пута нема, рекао је Џевад Галијашевић

 

Бања Лука,                                                                                       Предсједник Покрета

29.05.2019.                                                                                              Дане Чанковић    

Screenshot 5 11

Некада су сви Црногорци себе звали Србима и поносно исписивали славну историју Црне Горе! Данас су они, заједно са онима који су још увијек остали Срби у Црној – за Мила и његове „војнике“ – „говеда која треба стрпати у храмове СПЦ и све заједно са њима запалит“  – има ли ишта да је ико, у новије доба, од овога страшније чуо!!!

 

 Боже драги, шта се од Црне Горе под Милом чини?! Нема ни једнога темеља који су у њој – градећи је –  наши преци поставили и чували више од хиљаду година, а на који Мило ударио није?! Ево сад је скинуо маску и директно јурнуо и на –  Српску православну цркву (СПЦ) – ону најјачу вертикалу која је Црну Гору стварала, уобличила и штитила од свих досадашњих окупатора и рушитеља, који су на њу споља јуришали кроз вјекове! Е, сад је Мило ударио – изнутра?!

         На Конгресу партије му (ДПС) у Никшићу, 8. јуна, из Мила је загрмио Броз, ударио на Српску православну цркву и поручио да је дошло вријеме да се у Црној Гори исправи некаква историјска „неправда“, те како ће се он лично ангажовати на њеноме исправљању и радити на „стварању црногорске аутокефалне цркве, допадало се то некоме или не“?! На челу те Милове цркве биће „патријарх“ Мираш Дедејић, који је у СПЦ рашчињен и анатемисан! А што му се супруге Розане тиче, њој најбоље да удијелите чин патријархице! Јес да тако нешто до сада у 2.000-годишњем хришћанству – да се владике и патријарси жене – бивало није, али није ни такве цркве, па је ево?!

         Пошто се ово СПЦ „није допало“, 15. јуна је одржала Тројичиндански сабор испред храма Христовог васкрсења у Подгорици и – кренула у самоодбрану! Пред десетинама хиљада окупљених вјерника, владика будимљанско-никшићки Јоаникије прочитао је проглас, у којем је изнијет став о Предлогу Миловога закона, који је његова Влада донијела 16. маја ове године о слободи вјероисповијести и правном положају и имовини вјерских заједница у Црној. По томе Миловоме закону, сва црквена имовина изграђена до 1918. за коју не постоји доказ о власништву (чу, не постоји доказ?!) – власништво је Милове „приватне“ државе?!

         Владика Јоаникије помирљиво је дао још једну шансу Милу и позвао га да предложени закон повуче и предложи други, који ће бити у складу са међународним стандардима о слободи вјероисповијести, јер овај већ усвојени предлог „није ништа друго до акт који је првенствено уперен против Митрополије црногорско-приморске и епархија будимљанско-никшићке, захумско-херцеговачке и милешевске, које имају своју осмовјековну канонску јурисдикцију на простору на ком се данас налази Црна Гора“!

         Е, неће да може, Владико! Мило вам је дао своју „часну“ ријеч! И није вам он наиван ка' што су били сви окупатори Црне Горе – од османлија па ћерај све до њега! Тада сте ви имали само спољног непријатеља! Е – ово данас је – изнутра! Није он тек тако кренуо у „битку“ неприпремљен! Прво је пао план, па разрада тактике, распоређивање вјерних „војника“, а онда отварање фронта и – удри!

         На сабор, са великом муком, прескачући препреке напрасног Миловог асфалтирања тога јутра свих путева који кроз Црну воде ка Подгорици – скупио се огроман број Срба! Они Срби који су из Црне Горе, али тренутно у њој не живе – а шћели су на сабор – сви су пред границом Милове приватне државе – заустављени?! Нема више да Срби иду кад ко хоће и како им се хоће по Миловоме забрану?!

         Уосталом – свуђ је тако! Ко још у приватни посјед може да бане из чиста мира, без питања и дозволе, а да га полиција не савата?! Нико и ниђе! Е, ни у Миловој Црној више не може да се улази и излази без његовога одобрења и по његовијем законима?! Ајде, части ти, но што – још да му Срби тамо с три прста деснице састављеним у Светом тројству по себи замахују, крсте се и праве „промају“ кроз његов посјед – нема више да може!

          Сви ми живи, који смо, трбухом за крухом, отуд давно једном изашли, сад кад помолимо главу пред граничном капијом Милове Црне, прво нам скенирају крвна зрнца! Ако његови, под униформом и оружјем, нађу иједно које у нама тече, а које носимо и преносимо хиљаду година од предака нам – нема нам уласка у Милову државу?! Можемо, додуше, и да имамо – не једно, но и свако, али под условом да се свих –  до једнога јединога – одрекнемо – е, онда тек границу прекорачит можемо?! Све оно што је наше у Црној Гори – сад је Милово?! Ми који смо потомци чукун-чукун-прађедова и очева отуд – џаба нам је! У Црну га можемо једино – ако смо Милови?!

         За нас су правила оваква, а за оне Србе који су и дан-данас тамо, који ниђе мрдали нијесу него стоје на врх вршка непрекинуте миленијумске вертикале и прађедовске земље, Мило је закључао државне му капије и – дан-ноћ се ш њима ћера!

         Ово је прича о живим Србима под Милом, али и мртве – и то све у хиљадугодишњој вертикали, па до ових скоријих Балшића, Црнојевића, Петровића – стигли су Милови параграфи! Нека што их ми после Миловога „рукописа“ више познат не можемо – но ни они, сад да устану и прелистају тефтере у које их је Мило препрао и убачио – знали не би ко су?! Више нико, ни Свети Петар Цетињски, ни Његош, ни краљ Никола, ни... – под Милом на себе не личи?! То што нама живима суди и крвна зрнца преправља и пребројава – ништа је при ретроактивној моћи Миловијех закона којима нам је на коријен и претке ударио! То је ваљда једино законодавно „чинодејствовање“ на планети које посједује ретроактивне моћи!

         А што се Светог Василија Острошког – слава му и милост – тиче, Он, пошто је под Острог прије скоро 400 година, из данашње Херцеговине, доша' – Мило 'оће (али све легално, ништа мимо закона) да га убачи у имовину своје приватне државе – да му Светац паре доноси и капитал увећава! Нема Ти друге – Свече – у Миловој држави – ако 'оћеш да останеш тамо! Или да Те чупамо из ропства и кући врћемо у данашњу Републику Српску и манастир Тврдош, па на миру – међу своје Србе – да опет почиваш!

          Ух – тешко ли га нама! Ово наше ропство и прогон под Милом, ништа је при ропству предака који почивају у земљи чији је он данас неприкосновени власник?! Ај' ти сад, мајчин сине, остави Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Његоша, Краља Николу... Миловијем законима – па онда стани чиста образа сам пред собом и својим потомством?! Ово наше трзање и муке под његовим ланцима, ништа је – при Њима, које је ставио на списак „своје имовине“?! Фризира их, препакива, укључио им трансфузију, мијења крв, пребројава им свако српско крвно зрнце и редом свако на стријељање изводи! А кад у њима све српско убије – онда 'оће да на мјестима – које су њихови земни остаци учинили светим – постави Мираша Дедејића, да им кандилом над главом маше?!

         Како да ходамо под капом небеском мирне савјести док су нам Они – који су од нас учинили слободне и због њих поносне људе – у Миловоме ропству?! Да ударимо на „војнике“ и стражу Милове атеистичке „цркве“ (ма шта то значило) која их држи на нишан и мртве лоботомише – или да их упртимо и бјежимо ш Њима на слободу?! Не би нам било први пут! И под Турцима смо!          

          Е, ту смо ђе смо! Мораћемо и ми, као наши преци својим потомцима – бити достојни потомци својих предака! Или то, или – ако можемо преживјет кад станемо пред огледалом и  пред самима собом – онда можемо и сви ка' Мило!!!

         Јес да је „јунак“ Мило престрашан... Како он нама само врти прстом испред носа, подиже, јежи и вијуга обрвама, грми у микрофоне и ућерује страх?! Како се он само уживио у своју снагу и улогу газде и власника наших живота – наше прошлости и будућности?! Како је он ријешио да нас све наћера да узмемо алат у руке и зађемо по гробљима, маузолејима и храмовима по Црној Гори и – ђе год стоји уклесано „Србин“ – да се ишчекића и затре за сва времена! То је лично урадио и Милов новоустоличени ректор подгоричког универзитета Данило Николић! Овај пречасни ректор узео је лијепо чекић у руке и лично своме ђеду, на надгробној плочи на којој је, између осталога, писало и да је српски јунак – оно „српски“ – у пармпарчад ишчекићао и свога ђеда „ослободио“ српства?!

         Ма, ни Турци, ни усташе – на наше поријекло, коријен, име и идентитет – тако жестоко и срамно – јуришали нијесу?! А ми, по навици, из сна смо се тек сад тргнули, кад је већ одавно офанзива Милова и његовијех „војника“  – ушла у епидемију болесног фанатизма! Прва савјетница Миловога амбасадора Бранка Милића у Турској – Мирна Никчевић (ово име историја мора да запамти) – преко друштвене мреже Фејсбук, у преписци са пријатељицом открила је своју „малу“ тајну, зашто је некад са њом ишла у манастир Дајбабе: „Што се тиче Дајбаба, ишла сам тамо да се за*ебавам са поповима мрзним...“?! А поводом Тројичинданског сабора у Подгорици испред Храма – који је назвала Срам – пише да би: „Запалила Срам и сва говеда тамо“!? Има ли ишта да је ико, у новије доба, од овога страшније изрекао!!!  Ма свака ти част – госпођо?! Што се мене тиче – нека ти је Бог на помоћи!!! Али ми нешто нијеси, баш, оригинална?! И усташе су – за вријеме Другог свјетског рата цркву СПЦ у Глини – дупке напунили Србима, закапијали врата и – заједно запалили – и „срам“ – и „говеда“?!

         Е – то је та „војска“ којом Мило командује и држи у ропству Црну Гору и Црногорце,  и у држави и ван ње – све до шефа „дипломатије“ Срђана Дармановића и „савјетнице“ Никчевићке! Такве бира?! Према свецу и тропар?! А Срби – конститутивни народ који је створио Црну Гору – под Милом су данас – „говеда“ за ломачу, а СПЦ и њени храмови – на чијем трону су били, и Свети Петар Цетињски и Његош – „срам“ који у огњу треба да нестану – заједно са српским народом?! Господе драги, помози...!!!

Milijana sajt

Правна помоћ

Преузмите stream за Ваш player!

winap windovs media tunein tunein2

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

cirilica dobrica eric
jadovno

КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ

Телефон: 011/409 22 84

Skajp адреса:  snaga.naroda2

Email:  [email protected]